Raste broj zavisnih od marihuane, ali sve manje traže pomoć — kako legalizacija i jači proizvodi utiču

Megan Feller je godinama koristila marihuanu nekoliko puta dnevno i nije mogla da jede, spava niti normalno funkcioniše bez nje. Tada nije videla razlog da potraži pomoć.

„Nisam mislila da je kanabis veliki problem. Bilo je to široko društveno prihvaćeno“, kaže ova 24-godišnjakinja.

Normalizacija i pogrešni stavovi

Kako se u sve više američkih saveznih država legalizuje marihuana, njena upotreba postaje normalizovana, a tržište nudi sve jače proizvode. To je promenilo percepciju: mnogi veruju da kanabis ne može izazvati zavisnost ili ozbiljne probleme, što otežava prepoznavanje potrebe za tretmanom.

„Postoji rasprostranjeno verovanje da ne možete postati zavisni, da to zapravo ne može predstavljati problem“, kaže dr Jennifer Exo iz fondacije Hazelden Betty Ford.

Sve veća upotreba i rast poremećaja upotrebe kanabisa

Prema nacionalnim istraživanjima, dnevna upotreba marihuane među odraslima porasla je u poslednjim decenijama — gotovo 18 miliona Amerikanaca izjavilo je 2022. da koristi kanabis svakog dana ili skoro svakog dana, u odnosu na manje od milion pre tridesetak godina. Istovremeno, raste i broj osoba sa poremećajem upotrebe kanabisa (cannabis use disorder), koji naučnici procenjuju na oko 3 od 10 korisnika. Stanje može biti blagog, umerenog ili teškog oblika.

Snažnija biljka — ozbiljniji rizici

Današnji kanabis znatno se razlikuje od onog pre nekoliko decenija. Dok je u 1960-ima prosečan procenat THC-a bio ispod 5%, cvet i koncentrati dostupni u legalnim apotekama često sadrže i do 40% THC-a ili više, prema podacima Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga. Potentni koncentrati i vape kartridži naročito su popularni među mlađima.

Česta ili intenzivna upotreba povezana je sa problemima u učenju, pamćenju i pažnji, hroničnim mučninama i povraćanjem (kod pušača i konzumenata moćnih proizvoda), respiratornim problemima i, kod osoba sa genetskom predispozicijom, pojavom psihoze u ranijem periodu.

Više dostupnosti, više poseta hitnim službama

Legalizacija i rast broja apoteka doveli su do veće dostupnosti kanabisa. Istraživanja ukazuju na porast prijema u hitne službe zbog akutne intoksikacije kanabisom — simptomi mogu uključivati ubrzan rad srca, vrtoglavicu, konfuziju ili paranoju. Edibili proizvodi (npr. gumeni bomboni) predstavljaju poseban problem jer kasnije deluju, pa ljudi ponekad uzmu previše pre nego što osete efekat.

Zašto mnogi ne traže tretman

Uprkos rastućem broju ljudi sa poremećajem upotrebe kanabisa, sve manje ih traži stručnu pomoć. Studije pokazuju pad udela onih koji su primili tretman za poremećaj upotrebe kanabisa — sa oko 19% 2003. na 13% 2019. godine u jednoj reprezentativnoj analizi. Razlozi uključuju širu legalizaciju, tolerantnije društvene stavove i mitove o bezbednosti kanabisa.

„To je zavisnost — uprkos uobičajenom pogrešnom mišljenju da marihuana ne može izazvati zavisnost“, upozorava dr Smita Das, psihijatar za zavisnosti sa Univerziteta Stanford.

Iskustvo i put ka oporavku

Feller opisuje kako joj je kanabis bio sredstvo za ublažavanje simptoma: „Godinama bih svako jutro povraćala dok ne zapalim travu.“ Nakon pokušaja tretmana za alkohol i ličnih gubitaka, kasnije je potražila pomoć za poremećaj upotrebe kanabisa i od tada je skoro godinu dana bez marihuane. „Mnogo sam srećnija sada. Ne osećam se više kao da sam okovana supstancom“, kaže ona.

Šta može pomoći?

Stručnjaci ističu nekoliko ključnih koraka: edukacija o rizicima pre nego što se počne sa upotrebom, razbijanje mita da je kanabis uvek bezopasan i stvaranje sigurnog okruženja u kojem će ljudi moći da priznaju da im treba pomoć. Rano prepoznavanje promena u svakodnevnom funkcionisanju i potražnja podrške — od savetovanja do specijalizovanog tretmana — mogu značajno poboljšati ishod.

Zaključak: Porast upotrebe i jačina današnjih proizvoda povećavaju rizik od zavisnosti, dok društvena prihvaćenost i pogrešni stavovi smanjuju verovatnoću traženja pomoći. Edukacija i dostupnost tretmana su ključni za ranije prepoznavanje i uspešniji oporavak.

U tekstu su citirani razgovori i istraživanja koja su koristili izveštaji i stručnjaci: Megan Feller, dr Smita Das (Stanford), dr Jennifer Exo (Hazelden Betty Ford) i istraživač Brian Graves.