Ujedinjene nacije navode da je Džakarta postala najveći grad na svetu sa oko 42 miliona stanovnika, pretekavši Tokio. Broj megagradova porastao je sa manje od 10 na 33 u poslednjih 50 godina, uz prognozu porasta na oko 37 do 2050. Iako megagradovi dominiraju medijima, male i srednje jedinice u Africi i Aziji rastu brže i trenutno su dom većem broju ljudi, što zahteva integrisane politike urbanog i ruralnog razvoja.
Preokret u urbanizaciji: Džakarta pretekla Tokio i postala najveći grad sveta (~42 miliona)
Džakarta je, prema najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija, postala najveći grad na svetu — metropolitanska oblast sada broji oko 42 miliona stanovnika i tako je pretekla Tokio.
Ključni podaci iz izveštaja
Izveštaj World Urbanization Prospects 2025: Summary of Results (22. izdanje) daje procene i analize za više od 8,2 milijarde ljudi u 237 zemalja i teritorija i za više od 12.000 gradova. Autori koriste novu "metodologiju stepena urbanizacije" koja bolje razlikuje gradove, mesta i ruralne oblasti, čineći poređenja i projekcije uporedivijim.
Tri najveća gradskog aglomeracija
Prema procenama iz izveštaja, tri najveće gradske oblasti su:
- Džakarta — ~42 miliona
- Daka (Bangladeš) — skoro 40 miliona
- Tokio — oko 33 miliona
Među deset najvećih gradova jedini van Azije je Kairo (Egipat).
Rast megagradova i demografske projekcije
Broj megagradova (aglomeracije s više od 10 miliona stanovnika) porastao je sa manje od 10 pre 50 godina na 33 u 2025. godini — više od polovine nalazi se u Aziji. Očekuje se da će taj broj porasti na oko 37 do 2050. godine, što će uključivati gradove u Etiopiji, Tanzaniji, Indiji i Maleziji.
Iako megagradovi dobijaju najviše pažnje, većina gradova obuhvaćenih izveštajem — 81% — ima manje od 250.000 stanovnika. UN ističe da male i srednje jedinice, naročito u Africi i Aziji, rastu brže i trenutno su dom većem broju ljudi nego megagradovi.
Veza sa klimatskim i prostornim planiranjem
UN povezuju nalaze iz izveštaja sa globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena i ističu potrebu za integrisanim politikama — usklađivanjem stanovanja, korišćenja zemljišta, mobilnosti i javnih usluga između urbanih i ruralnih područja. Podsetili su i na diskusije koje su vođene na nedavnom COP30 sastanku.
"Urbanizacija je presudna sila našeg vremena. Kada se upravlja inkluzivno i strateški, može osloboditi transformativni razvoj, ekonomski rast i socijalnu pravdu. Za uravnotežen razvoj teritorija države moraju usvojiti integrisane nacionalne politike koje usklađuju stambenu politiku, korišćenje zemljišta, mobilnost i javne usluge između urbanih i ruralnih oblasti,"
Li Juhua, pomoćnik generalnog sekretara UN za ekonomska i socijalna pitanja.
Ovaj izveštaj podvlači kako demografske promene otvaraju prilike za razvoj, ali i izazove — posebno u pogledu infrastrukture, stanovanja i prilagođavanja klimatskim promenama.
Pomozite nam da budemo bolji.
