Snimak iz Britanske Kolumbije prikazuje vuka koji pliva do plutača povezanog s potopljenom klopkom, namotava konopac na obali, razbija klopku i jede mamac. Istraživanje objavljeno u Ecology and Evolution navodi da ovo može biti prvi dokumentovani slučaj upotrebe alata kod divljih kanida. Čuvari Haíɫzaqv zajednice zatekli su ponašanje dok su pratili oštećenja klopki postavljenih protiv invazivnog zelenog raka. Autori naglašavaju da su potrebna dalja zapažanja kako bi se potvrdila namera i mehanizmi ponašanja.
Vuk koristi „alat” da ukrade mamac iz potopljene klopke — mogući prvi takav slučaj kod divljih kanida
Snimak sa obale britanske Kolumbije prikazuje vuka koji pliva do plutajućeg plutača vezanog za potopljenu klopku za rakove, vraća se na obalu, namotava konopac do klopke, razbija je i pojede mamac. Naučnici koji su analizirali snimak smatraju da bi to moglo predstavljati prvi dokumentovani primer upotrebe "alata" kod divljih kanida.
Dogadjaj je opisan u istraživanju objavljenom 17. novembra u časopisu Ecology and Evolution. Autori, među kojima je i Kyle Artelle, navode da je ponašanje vuka — plivanje do plutajućeg plutača, namerno namotavanje linije na obali i razbijanje klopke — znatno sofisticiranije od ranije zabeleženih interakcija vukova s predmetima koje prave ljudi.
Vuk je snimljen u teritoriji naroda Haíɫzaqv na centralnoj obali Britanske Kolumbije. Čuvari Haíɫzaqv zajednice (Haíɫzaqv Guardians), koji prate i štite lokalne resurse, uočili su ponovljena oštećenja klopki koje su postavljene kao deo napora za suzbijanje invazivnog evropskog zelenog raka (Carcinus maenas), pa su postavili kamere da otkriju počinioca.
„Ovo je nova dimenzija ponašanja vuka koju ranije nismo videli,” rekao je Kyle Artelle. „Video jasno pokazuje sofisticiran i promišljen sled radnji.”
Pre postavljanja kamera se sumnjalo da su krivci morske životinje — foke, morski psi ili vidre — jer su mnoge klopke postavljene u dubljoj vodi i ne izranjaju ni pri oseci. Međutim, snimak je brzo otkrio da u najmanju ruku jedan vuk zna kako da iskoristi plutač i liniju da dođe do mamca.
Šta znači „upotreba alata” i zašto je to važno?
Precizna definicija upotrebe alata kod životinja je predmet naučne rasprave. Generalno, pod tim se misli na manipulaciju spoljnim predmetom radi postizanja cilja, uz nameru. Neki istraživači isključuju rutinske radnje poput prostog povlačenja konopca kada životinja ne utiče na položaj predmeta. U ovom slučaju, ponašanje vuka — uključujući namotavanje linije i ciljani postupak izlaženja i čekanja — može predstavljati izuzetak i ukazivati na kompleksniji oblik rešavanja problema.
Autori rade oprezno: ne isključuju mogućnost da je ponašanje rezultat jednostavnog učenja putem pokušaja i greške, niti da su vukovi posmatrali kako ljudi rukuju klopkama. Ipak, zatočenost ovog ponašanja u divljini i njegova sofisticiranost čine nalaz posebno zanimljivim za proučavanje kognicije kanida.
Dalje praćenje i implikacije
Kamere postavljene u Haíɫzaqv zonama za lov na rakove ostaju aktivne, ali do sada nije zabeležen drugi identičan slučaj. Istraživači su pronašli ranije snimke koje sugerišu da su neki vukovi bili u blizini linija i mamaca, ali nijedan raniji zapis nije prikazao kompletan niz radnji kao na snimku iz maja 2024.
Osim što proširuje znanje o ponašanju vukova, ovaj slučaj naglašava koliko je važno uključivanje lokalnih i domorodačkih zajednica u monitoring i očuvanje biodiverziteta. Ako se pokaže da je u pitanju svestan i ponovljiv način pribavljanja hrane, to bi promenilo način na koji razumemo prilagodljivost i inovativnost velikih mesožderа poput vukova.
Zaključak: Snimak sugeriše da su vukovi sposobni za složenije, ciljane akcije u interakciji s ljudskom opremom nego što se ranije mislilo. Ipak, za definitivne tvrdnje potrebni su dodatni podaci i ponovljena zapažanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
