Hiljade stanovnika alavitske obale protestovale su u Latakiji, Tartusu i Džableu zbog talasa napada na alavitsku zajednicu, tražeći pravdu, oslobađanje pritvorenih i federalizam obalne regije. Posmatrači navode da je oko 9.000 bivših vojnika zadržano u pritvoru, dok su u martovskim sukobima poginule stotine osoba—UN je nasilje ocenio kao "rasprostranjeno i sistematsko". Protesti odražavaju rastuću zabrinutost manjinskih zajednica za bezbednost i političku budućnost zemlje.
Široki protesti alavita duž sirijske obale: traže pravdu, oslobađanje pritvorenih i federalizam
Hiljade ljudi izašle su na ulice gradova duž sirijske obale, uključujući Latakiju, Tartus i Džable, kako bi izrazile protest zbog talasa napada na alavitsku manjinu i tražile veću bezbednost i pravdu za žrtve.
Protesti su održani nakon poziva Vrhovnog islamskog alavitskog saveta, a organizatori su istakli zahtev da naoružane formacije napuste region, oslobađanje pritvorenih i uvođenje federalnog uređenja obalne oblasti. Bezbednosne snage su bile raspoređene, ali su u većini slučajeva zadržale pasivan pristup.
U luci Latakija demonstranti su skandirali parole kao što su „Sirijski narod je jedan“ i „Alaviti se neće pokoriti“. U Džableu su izbili manji sukobi između učesnika protesta i pristalica vlasti, a u nekim delovima su zabeleženi i incidenti vandalizma nad imovinom članova alavitske zajednice.
"Mi smo jedan ujedinjen narod. Želimo da naoružane frakcije napuste region, pravdu za naše šehide i oslobađanje pritvorenih... Ne znamo čime ih optužuju",
rekla je advokatica Joumana (58), koja je učestvovala u protestima. Druga učesnica, Mona (25), istakla je:
"Zahtevamo slobodu i bezbednost, kraj ubistava i kidnapovanja. Želimo federalizam za sirijsku obalu."
Posmatračka organizacija za ljudska prava navodi da je oko 9.000 bivših pripadnika vojske, uglavnom Alavita, koji su se predali novim vlastima, i dalje u pritvoru. Tokom prethodnih sukoba u martu u alavitskom području poginule su stotine osoba — zvanični podaci navode najmanje 1.426 žrtava, dok nezavisne procene govore o više od 1.700 poginulih. U avgustu je komisija UN utvrdila da su zbivanja bila "rasprostranjena i sistematska", uz pojedinačne slučajeve koji mogu predstavljati ratne zločine.
Nasilje prema manjinama u poslednjih nekoliko meseci dodatno je pojačalo strah i tenzije: u julu su u provinciji Sveida, gde većinu čine Druzi, izbili smrtonosni sektaški sukobi u kojima je poginulo više hiljada ljudi po podacima posmatrača.
Situacija na obali i dalje je napeta, a protesti ukazuju na snažan zahtev lokalnih zajednica za većom zaštitom, pravdom i političkim rešenjima koja bi umanjila strah i podele. Brojni demonstranti pozivaju na dijalog i međunarodnu pažnju kako bi se sprečilo dalje eskaliranje nasilja.
Pomozite nam da budemo bolji.
