Istraživači su pomoću rentgenskog teleskopa po prvi put detaljno snimili unutrašnjost „vampirskog” sistema belog patuljka EX Hydrae i otkrili stub gasa visok oko 2.000 milja (≈3.200 km), što iznosi približno polovinu radijusa belog patuljka. Materija u tom stubu dostiže temperature od miliona stepeni Farenhajta i zbog toga emituje rendgenske zrake koje su otkrile dinamiku sistema. Proučavanje sličnih sistema može poboljšati razumevanje kako akrecija dovodi do supernova tipa Ia, koje služe za merenje razmera univerzuma.
Prvi pogled u srce kosmičkog „vampira”: otkriven stub gasa u belom patuljku EX Hydrae
Za milijarde godina, kada naše Sunce potroši svoje nuklearno gorivo, ono će se na kraju pretvoriti u beli patuljak — sudbina koja zadesi zvezde nedovoljne mase da postanu crne rupe ili neutronske zvezde. Istraživači su pomoću rentgenskog teleskopa u orbiti prvi put detaljno snimili unutrašnjost neobičnog „vampirskog” sistema belog patuljka EX Hydrae i rezultate objavili u naučnom časopisu.
Beli patuljci su izuzetno gusti: nose masu Sunca skupljenu u zapremini približno veličine Zemlje, pa im je gravitacija izuzetno snažna. U binarnim sistemima u kojima takav patuljak crpi materiju sa pratilac‑zvezde, formira se akrecioni disk i zvezda-pratilac deluje kao donorska zvezda — takvi sistemi nazivaju se kataklizmičke varijable.
U nekim slučajevima beli patuljak ima i snažno magnetno polje. Kada je ono dovoljno jako, materija iz akrecionog diska usmerava se duž magnetskih linija i pada direktno na magnetne polove — režim koji astronomi nazivaju intermedijarni polar. Upravo takav mehanizam ima sistem EX Hydrae.
„Da biste stajali relativno blizu pola belog patuljka, videli biste stub gasa dugačak oko 2.000 milja koji se uzdiže u nebo, a zatim se razgranava,” rekao je koautor studije, postdoktorant sa MIT‑a Sean Gunderson.
Istraživači su otkrili da je taj stup materije visok oko 2.000 milja (≈3.200 km), što je otprilike polovina radijusa samog belog patuljka — znatno više nego što se ranije pretpostavljalo. Materija u tom stubu je izuzetno vrela (temperature dostižu milione stepeni u Farenhajtovoj skali, odnosno stotine hiljada stepeni Celzijusa), pa emituje jak rendgenski spektar. Analizom emitovanih rendgenskih zraka tim je mogao preciznije da rekonstruiše geometriju i dinamiku pada materije u ovom sistemu.
Dalja istraživanja drugih „vampirskih” belih patuljaka pomoći će da bolјe razumemo kako akrecija utiče na rast mase patuljaka. Kako je objasnio MIT astrofizičar i koautor Herman Marshall, postoji stanje kada toliko materije nagomila na belom patuljku da on više ne može da se odupre gravitaciji i uruši se u eksploziju tipa Ia — događaj koji astronomi koriste kao standardnu sveću za merenje razmera svemira.
Ovo direktno zapažanje unutrašnje strukture akrecionog stuba otvara put detaljnijim studijama procesa koji vode do takvih eksplozija i doprinosi razumevanju osnovnih pitanja o evoluciji zvezda i razmerama kosmosa.
Pomozite nam da budemo bolji.
