Kratak rezime: Kenneth D. Nichols, kao okružni inženjer Manhattan Engineer Districta, nadgledao je izgradnju ključnih postrojenja za proizvodnju plutonijuma i urana‑235 i upravljao radom oko 125.000 ljudi. U posleratnom periodu vodio je tranziciju ratne industrije ka civilnim i državnim strukturama, pregovarao o transferima upravljanja i podstakao osnivanje nacionalnih laboratorija (Argonne, Brookhaven, Clinton, Los Alamos). Takođe je imao ključnu ulogu u obuci koja je omogućila razvoj atomske podmornice, a za svoje zasluge dobio je počasni CBE.
Otac Oak Ridgea: Kenneth D. Nichols i prelaz Manhattan projekta u posleratni svet
Autor: Barbara Rogers Scollin, grandnećaka generala majora Kennetha D. Nicholsa
Kenneth D. Nichols izabran je za zamenika, a potom i za okružnog inženjera Manhattan Engineer Districta (MED) zbog kombinacije rukovodilačkih sposobnosti, ličnosti i stručnih kvalifikacija. U toj ulozi nadgledao je istraživanje i razvoj, projektovanje, izgradnju i rad svih objekata potrebnih za proizvodnju plutonijuma i urana‑235, uključujući izgradnju gradova Oak Ridge (Tennessee) i Richland (Washington).
Odgovornost je bila ogromna: pod njegovom kontrolom nalazilo se približno 125.000 vojnih i civilnih radnika, a kancelarija u Oak Ridgeu postala je centar ratnih aktivnosti u oblasti atomske energije. Nichols je takođe nadgledao unutrašnju bezbednost proizvodnih objekata, što je pomoglo da razvoj atomske bombe ostane tajna.
Prelaz iz rata u mir
Početkom januara 1946. Nichols i supruga Jackie planirali su odmor, ali su pozvani na hitan zadatak u Berkeley radi rešavanja problema u laboratoriji. Nakon toga Nichols je unapređen u brigadnog generala i raspoređen u Vašington, D.C., dok ga je u Oak Ridgeu zamenio pukovnik E.E. Kirkpatrick.
Kao okružni inženjer i zamenik generala Leslija Grovesa, Nichols je imao operativnu kontrolu nad američkim atomskim arsenalom u periodu od avgusta 1945. do januara 1947., kada je vlast preuzela Komisija za atomsku energiju (AEC). Tokom tih 17 meseci fokusirao se na proizvodnju, skladištenje i sigurnost oružja, te je redovno izveštavao najviše vojne i civilne lidere, uključujući načelnika generalštaba generala Dwighta D. Eisenhowera i sekretara rata Roberta Pattersona.
Organizacija postrojenja i nacionalni laboratoriji
Nichols je nadgledao brojne transakcije i pregovore vezane za prelazak ratnih postrojenja u posleratne strukture: prenose upravljanja Hanford Engineer Worksa od DuPonta na General Electric, prenos Clinton Laboratories sa Univerziteta u Čikagu na Monsanto, kao i nastavak rada privatnih izvršilaca na objektima K‑25, K‑27 i Y‑12. Organizovao je i osnivanje podzemnih postrojenja za proizvodnju inicijatora u Mound Laboratories (Miamisburg, Ohio) i preporučio korišćenje Sandia Air Base za obuku i razvoj sastavnih timova za oružje.
Period posleratne reorganizacije bio je i kritičan za zadržavanje vrhunskih naučnika u nuklearnim istraživanjima. Jedno petosatno zadržavanje na aerodromu omogućilo je Nicholsu, dr Arthuru Hollyju Comptonu i hemičaru Charlesu A. Thomasu da u neformalnoj atmosferi razmotre model nacionalnih laboratorija — ideju koja je ubrzo dobila institucionalnu podršku.
Po Nicholsovoj inicijativi formiran je Savetodavni odbor za istraživanje i razvoj koji je preporučio uspostavljanje nacionalnih laboratorija: Argonne (pored Čikaga), Brookhaven (Upton, Long Island), Clinton (Oak Ridge) i Los Alamos. Odbor je takođe obezbedio početno finansiranje za nuklearna istraživanja i podržao distribuciju radioizotopa po trošku.
Mornarička obuka i uloga u razvoju atomske podmornice
1946. Nichols je nadgledao i program obuke mornaričkih oficira u Oak Ridgeu što je postalo temelj za razvoј atomski pokretanih podmornica. Kako bi olakšao koordinaciju, predložio je da se za ključnu kontakt‑osobu imenuje jedan oficir; admiral Earle Mills predložio je kapetana Hymana Rickovera. Iako su mišljenja o Rickoveru bila podeljena, Nichols je odlučio da mu pruži priliku — odluka koja je kasnije imala veliki uticaj na razvoj mornaričkog nuklearnog programa.
Nichols je naglašavao da, iako se Rickover često naziva ocem atomske podmornice, u začetku su učestvovali i drugi stručnjaci poput dr Philipa H. Abelsona i admiral Mills.
Preseljenje u Vašington i dalje aktivnosti
Nakon završetka kuće u Vašingtonu Nichols se preselio s porodicom iz Oak Ridgea. U leto 1946. predstavljao je Manhattan projekat na ispitivanjima atomske bombe 'Operation Crossroads' na atolu Bikini. Naredne godine, 16. marta 1946., po naredbi kralja Džordža VI, imenovan je za počasnog komandanta Vojne divizije Reda Britanskog Carstva (Honorary Commander, CBE) u znak priznanja za zasluge u vezi sa atomskom bombom.
Uprkos unapređenju i preseljenju, Nicholsova posvećenost sigurnom radu postrojenja u Clinton Engineer Works i Hanford Engineer Works nastavila je i u posleratnom periodu.
Zahvale i izvori
Tekst se zasniva na porodičnim sećanjima i dokumentima; autorica zahvaljuje se naslednicima i arhivama koje su pomogle u prikupljanju materijala: K. David Nichols, Jr.; D. Ray Smith; osoblju Nacionalnog muzeja nuklearne nauke i istorije; saradnicima iz Los Alamosa i U.S. Army Corps of Engineers Office of History; CalTech arhivama i drugim konsultantima i članovima porodice. Citati i detalji navedeni su i u knjizi Kennetha D. Nicholsa 'The Road to Trinity, A Personal Account of How America’s Nuclear Policies Were Made'.
Pomozite nam da budemo bolji.
