Novo istraživanje objašnjava seriju od oko 25.000 zemljotresa kod Santorinija kao posledicu talasaste intruzije magme u rezervoar koji povezuje kalderu Santorinija i podvodni vulkan Kolumbo. Magma je počela da prodire u komoru u julu 2024., a intenzivno podrhtavanje počelo je 27.01.2025. i trajalo više od 30 dana, s potresima do ~5,0 Rihter. Studija UCL-a pokazuje da su vertikalno orijentisani listovi magme prodrli horizontalno na dubini ~10 km, ali bez dovoljno pritiska za erupciju.
Otkriveni talasi magme koji su izazvali 25.000 potresa kod Santorinija
Početkom 2025. godine oblast oko Santorinija zabeležila je neobičnu seizmičku aktivnost: više od 25.000 potresa tokom otprilike mesec dana. Nova istraživanja, zasnovana na terenskim merenjima i naprednim metodama mašinskog učenja, rasvetljavaju mehaniku događaja i pokazuju da iza potresa nije bila klasična klizna aktivnost po rasjedima, već talasasta intruzija magme duboko под земљом.
Prethodni radovi objavljeni u časopisu Nature pokazali su da je još u julu 2024. magma počela da prodire iz kore ka magmatskoj komori ispod Santorinija. Potresi su se intenzivirali od 27. januara 2025., kada su oblasti duž Helenskog vulkanskog luka počele intenzivno da podrhtavaju — pojedini potresi su bili blizu magnitude 5,0 po Rihteru.
Nova studija istraživača Univerziteta College London, objavljena u časopisu Science, daje detaljniju sliku fizičkog procesa koji je izazvao seriju: oko 10 km ispod površine magma je prodirala u obliku vertikalno orijentisanih listova koji su se talasasto umešali i horizontalno razbijali kroz stenski paket debljine približno 20 km. Istraživači porede taj pokret sa nožem koji grebe preko parčeta hleba — lista magme koji se „uvlači“ i zatim stvara valovito odbijanje u okolnom stenu.
„Koristili smo novu metodu i tretirali svaki od 25.000 precizno lociranih potresa kao 'virtuelni merač napona' — trag koji pokazuje kako se naprezanje menjalo pod zemljom,“ rekao je Stephen Hicks, koautor studije iz UCL-a. „To nam je dalo robusniju i detaljniju sliku događaja i omogućilo da isključimo klizanje po rasjedima kao glavni uzrok.“
Hicks i kolege su utvrdili da je magmatska intruzija dospela u podzemni rezervoar koji povezuje kalderu Santorinija sa podvodnim vulkanom Kolumbo, ali bez dovoljno pritiska i uzgona za izazivanje erupcije. Eleftheria Papadimitriou sa Aristotelovog univerziteta u Solunu napominje da talasasti način transporta magme možda nije specifičan samo za Santorini, već predstavlja osnovni mehanizam za transport magme ispod mnogih vulkana.
U praksi to znači da velike serije potresa mogu nastati bez neposredne erupcijske opasnosti, ali predstavljaju važan signal o promenama u magmatskim sistemima na dubinama od nekoliko kilometara. Tokom događaja lokalne vlasti su proglasile vanredno stanje zbog dijela šoka i mogućih sekundarnih rizika, ali se aktivnost smirila početkom marta 2025. (osim jednog izolovanog potresa krajem maja).
Zaključak: Kombinacija seizmičkih podataka i nove AI-lokacijske metode omogućila je ne samo precizno pozicioniranje desetina hiljada potresa već i rekonstrukciju mehanike magmatske intruzije — sa širim implikacijama za praćenje i razumevanje vulkanskih sistema širom sveta.
Izvori: istraživanja objavljena u časopisima Nature i Science, autori iz UCL-a i Aristotelovog univerziteta u Solunu.
Pomozite nam da budemo bolji.
