Perseveranceov mikrofon zabeležio je 55 epizoda „mini munja” tokom dve marsovske godine, najčešće tokom prašinskih oluja i vrtloga prašine. Električni lukovi bili su udaljeni do oko 2 m i trajali od nekoliko sekundi do 30 minuta. Nalaz se zasniva na analizi akustičnih i električnih signala, ali je ograničen time što je instrument prvenstveno namenjen drugim merenjima. Dodatna merenja su potrebna da bi se otkriće u potpunosti potvrdilo i procenile moguće posledice po hemiju Marsa i rad instrumentske opreme.
Perseverance snimio „mini munje” na Marsu — 55 pucketanja tokom dve marsovske godine
Perseverance je pomoću mikrofona zabeležio zvuke koje istraživači tumače kao sitna električna pražnjenja—takozvane „mini munje” — tokom prašinskih oluja i vrtloga na Marsu.
Otkriće
Francuski tim predvođen Baptisteom Chideom iz Instituta za istraživanje astrofizike i planetologije u Tuluzu objavio je da je mikrofon na roveru registrovao 55 epizoda električnih pražnjenja tokom dve marsovske godine. Većina događaja zabeležena je u najvetrovitijim danima povezanima s prašinskim olujama i dust devils (vrtlozima prašine).
Šta su naučnici čuli i kako su to objasnili
Električni lukovi, dugi svega nekoliko centimetara (nekoliko inča), javljali su se na udaljenosti do oko 2 metra od mikrofona koji stoji na visokoj masti roverove platforme. Neki ispadi trajali su samo par sekundi (češće u vrtlozima), dok su pražnjenja vezana za prašinske oluje ponekad trajala i do 30 minuta.
„Ovo otvara potpuno novo polje istraživanja za marsovsku nauku,” rekao je Baptiste Chide, ističući da električna pražnjenja mogu imati značajne hemijske efekte na površinu i atmosferu Marsa.
Iako zvučno uverenje stiže iz analize akustičnih i električnih signala u ukupno oko 28 časova snimaka, stručnjaci upozoravaju na ograničenja: mikrofon je prvenstveno namenjen snimanju zvuka laserskih ispaljivanja na stene (sistema SuperCam), a ne direktnom merenju munje. Daniel Mitchard sa Univerziteta u Kardifu, koji nije bio uključen u studiju, napominje da su pražnjenja čujna, ali ne i vidljiva u zapisima.
Zašto se to može dešavati na Marsu
Marsova tanka atmosfera, bogata ugljen-dioksidom, slabo prenosi zvuk, zbog čega su mnogi „zaps” bili prigušeni i teško čujni. Istovremeno, kontakt među zrncima prašine i peska u ekstremnim uslovima vetra olakšava nakupljanje elektriciteta i pojavu varnica — proces koji je na Marsu verovatno češći nego na Zemlji.
Posledice i dalji koraci
Autori studije upozoravaju da su ovakva mala, česta pražnjenja pretežno slična statičkom elektricitetu i da je malo verovatno da predstavljaju direktnu opasnost za ljude (npr. da bi prvi astronaut mogao biti pogođen munjom prilikom sletanja). Ipak, takva pražnjenja mogu biti problem za osetljivu elektroniku i instrumente.
Da bi nalaz bio nepobitan, potrebna su dodatna merenja i instrumenti posebno dizajnirani za detekciju električne aktivnosti u prašinskim uslovima. Do tada su rezultati snažan i uzbudljiv pokazatelj da Mars ima aktivne elektrostatike procese koji zaslužuju dalju istraživačku pažnju.
Kontekst misije
Perseverance istražuje suvu rečnu deltu na Marsu od 2021. godine i prikuplja uzorke stena za budući transport na Zemlju. Rover je već poslao i druge zvuke sa Marsa — krckanje točkova po površini i zvukove helikoptera Ingenuity.
Pomozite nam da budemo bolji.
