Stari lek za pritisak može da blokira rast glioblastoma — nova studija otkriva mehanizam

Hidralazin se decenijama koristi za lečenje povišenog krvnog pritiska, ali njegov tačan molekularni mehanizam delovanja dugo je bio nejasan. Nova studija tima sa Univerziteta u Pensilvaniji otkriva da hidralazin inhibira enzim 2‑aminoetanotiol dioksigenaza (ADO) i time otvara potencijalni put za tretmane protiv agresivnog tumora mozga — glioblastoma.

Glavni nalazi

Istraživači su u eksperimentima na ljudskim i miševskim ćelijama pokazali da hidralazin direktno utiče na aktivnost ADO. Ovaj enzim deluje kao „zvono za uzbunu“ pri niskom nivou kiseonika i razgrađuje RGS proteine (regulatore G‑proteina), što dovodi do stezanja krvnih sudova. Tumori glioblastoma često iskorišćavaju ADO da bi proizvodili hipotaurin, spoj koji pomaže ćelijama raka da se šire, duže prežive i podnose stresne uslove.

Hidralazin je u laboratorijskim uslovima uspešno „utišao" ADO: RGS proteini ostaju očuvani, vaskularni efekti se smanjuju, a u kulturama ljudskih ćelija glioblastoma primećeno je usporavanje ili zaustavljanje rasta tumorskih ćelija.

Zašto je otkriće važno

Otkriće objašnjava i dugogodišnju efikasnost hidralazina u lečenju preeklampsije — stanja povišenog krvnog pritiska u trudnoći — i daje naučnicima mogućnost da na osnovu poznate molekule razviju selektivnije i bezbednije terapije. Pošto je hidralazin već dobro proučen antihipertenziv, poznavanje njegovog mehanizma ubrzava rad na derivatima i ciljanim lekovima koji bi mogli da utiču na ADO bez neželjenih efekata.

Ograničenja i naredni koraci

Važno je napomenuti da su dosadašnji rezultati pretežno preklinički — do sada potvrđeni u ćelijskim kulturama i modelima na životinjama. Potrebna su kontrolisana klinička ispitivanja na ljudima da bi se procenila bezbednost, efikasnost i moguća primena hidralazina ili njegovih derivata u terapiji glioblastoma. Takođe je važno pažljivo balansirati ciljanje tumorskih puteva i očuvanje funkcije zdravih tkiva.

„Hidralazin je jedan od najranijih vazodilatatora i još uvek se koristi kod preeklampsije“, kaže lekar‑istraživač Kyosuke Shishikura sa Univerziteta u Pensilvaniji. „Potekao je iz ere kada su lekovi često otkrivani kroz klinička zapažanja, a tek kasnije je objašnjavan molekularni mehanizam.“

„Razumevanje kako hidralazin deluje na molekularnom nivou otvara put ka bezbednijim i selektivnijim tretmanima za hipertenziju u trudnoći, ali i novim pristupima u onkologiji“, dodaje hemičarka Megan Matthews.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances. Dalja klinička ispitivanja i razvoj derivata hidralazina potrebni su da bi se utvrdio terapeutski potencijal ovog pristupa protiv glioblastoma.