Studija Stanforda na miševima pokazala je da kombinacija blagog pre-conditioninga (niske doze radijacije i ciljana antitela), transplantacije matičnih ćelija i donornih ostrvaca pankreasa može potpuno poništiti tip 1 dijabetes kod životinja. Kod 19/19 pre-dijabetičnih miševa sprečen je razvoj bolesti, a 9/9 miševa sa dugotrajnim dijabetesom je izlečeno. Rezultati su obećavajući, ali su potrebne dodatne studije pre prelaska na ljude i adaptacija tretmana radi sigurnosti i personalizacije.
Prelomna metoda na miševima: resetovanje imunog sistema i transplantacija potpuno poništili tip 1 dijabetes
Naučnici sa Stanford School of Medicine objavili su u Journal of Clinical Investigation rezultate nove studije na miševima koji ukazuju na mogući put ka lečenju tipa 1 dijabetesa. Istraživači su kombinovali blagi „pre-conditioning“ tretman, transplantaciju matičnih ćelija iz koštane srži i presađivanje donorskih ostrvaca pankreasa, što je u eksperimentu dovelo do potpunog poništenja bolesti kod svih tretiranih životinja.
U eksperimentu je 19 pre-dijabetičnih miševa primilo nekancerozni pre-conditioning koji je obuhvatao niske doze radijacije i ciljane antitela usmerena na određene T-ćelije, sa ciljem da se smanji reaktivnost imunog sistema. Nakon toga su miševima transplantirane matične ćelije iz koštane srži donora i donorske ćelije ostrvaca pankreasa (ćelije koje proizvode insulin).
Takvim pristupom stvoren je mešoviti kimerizam — stanje u kome organizam sadrži i sopstvene i donorske imunološke ćelije. Kod svih 19 pre-dijabetičnih miševa sprečen je razvoj dijabetesa, a kod dodatnih 9 miševa sa dugotrajnim tipom 1 dijabetesa zabeleženo je potpuno izlečenje nakon kombinovane terapije.
Istraživači su naveli da nisu uočeni značajni neželjeni efekti niti široko rasprostranjena imunodeficijencija kod lečenih životinja, što sugeriše da je pristup relativno bezbedan u okviru eksperimentalnih uslova.
Poteškoće i sledeći koraci
Autori ističu nekoliko važnih ograničenja pre nego što se metoda može primeniti na ljude: studija je sprovedena samo na miševima, a korišćenje radijacije, iako u niskim dozama, predstavlja izazov za širu kliničku primenu. Potrebno je optimizovati „pre-conditioning“ kako bi bio što bezbedniji i praktičniji za pacijente.
Koautor studije Seung K. Kim, M.D., Ph.D., naglasio je da su ključni koraci koji su doveli do hibridnog imunog sistema već u upotrebi u klinikama za druge bolesti, te da bi ovaj pristup mogao biti transformativan za osobe sa tipom 1 dijabetesa, drugim autoimunim oboljenjima i pacijente kojima su potrebne transplantacije solidnih organa:
"Verujemo da će ovaj pristup biti transformativan za osobe sa tipom 1 dijabetesom i drugim autoimunim oboljenjima, kao i za pacijente kojima su potrebne transplantacije solidnih organa." — Seung K. Kim, M.D., Ph.D.
Fox News-ov medicinski analitičar Dr. Marc Siegel je u komentaru istakao da, iako su rezultati preliminarni, pristup deluje prenosivo na ljude uz neophodne modifikacije: personalizacija terapije pomoću genetičke analize i veštačke inteligencije mogla bi pomoći da se tretman prilagodi individualnim oboljenjima autoimunog porekla.
Šira primena
Istraživači napominju da bi sličan, „blaži“ pre-conditioning mogao proširiti upotrebu matičnih transplantacija na druga autoimuna oboljenja poput reumatoidnog artritisa i lupusa, kao i na ne-kancerozne bolesti krvi, na primer srpastu anemiju. Ipak, pre početka kliničkih ispitivanja kod ljudi, biće neophodne dodatne studije koje će proceniti dugoročnu bezbednost, efikasnost i metode personalizacije tretmana.
Zaključak: rezultati su obećavajući i predstavljaju značajan korak u istraživanju mogućeg leka za tip 1 dijabetes, ali prelazak sa životinjskog modela na kliničku primenu zahteva oprez, dalja ispitivanja i prilagođavanje terapije individualnim pacijentima.
Pomozite nam da budemo bolji.
