Voyager 1 će 15. novembra 2026. dostići udaljenost od približno 25,9 milijardi km, što odgovara jednom svetlosnom danu — komandu putuje oko jedan dan, a odgovor još jedan. Lansirana 1977. za istraživanje Jupitera i Saturna, sonda je u međuzvezdanom prostoru od 2012. godine. Pogon joj obezbeđuju tri RTG generatora koja će raditi do 2030-ih, a 2023. otklonjen je ozbiljan problem memorije. Iako daleko od najbliže zvezde, Voyager i dalje šalje dragocene podatke o međuzvezdanom okruženju.
Voyager 1 uskoro na udaljenosti jednog svetlosnog dana — šta to znači za misiju
Voyager 1, najudaljenija veštačka letelica, očekuje se da će 15. novembra 2026. dostići udaljenost od približno 25,9 milijardi kilometara (oko 16,1 milijardu milja) — što odgovara jednom svetlosnom danu, odnosno putovanju svetlosti tokom 24 sata.
Zbog te udaljenosti, komunikacija sa sondom ima latenciju od oko jednog dana za komandu da stigne do letelice i dodatnog dana za odgovor nazad na Zemlju. Voyager 1 se kreće brzinom od oko 37.300 milja na sat (više od 60.000 km/h), što je nešto preko 10 milja u sekundi.
Kratak pregled misije
Letelica je lansirana 5. septembra 1977. sa zadatkom istraživanja Jupitera i Saturna; primarna faza misije završena je 1980. godine. Nakon toga je započeta Voyager Interstellar Mission — produžena misija usmerena na proučavanje spoljnjih delova heliosfere i međuzvezdanog prostora. Oko 2004. Voyager 1 ušao je u zonu gde se solarni vetar usporava (heliosheath), a 2012. naučnici su potvrdili da je sond prešla heliopauzu i ušla u međuzvezdani prostor.
Tehnički aspekti i aktuelno stanje
Voyager 1 napajaju tri radioizotopna termoelektrična generatora (RTG). Očekuje se da će RTG-ovi moći da obezbeđuju dovoljno energije još tokom 2030-ih, omogućavajući nastavak naučnih merenja u narednim godinama. Komunikacija se obavlja preko NASA-inog Deep Space Network sistema, koji upravlja slanjem komandi i prijemom telemetrije sa velikim kašnjenjima.
U novembru 2023. letelica je imala ozbiljan problem uzrokovan promenom bita u memoriji (tzv. "bit-flip"), što je dovelo do greške u sistemu i onemogućilo normalno slanje telemetrije i precizno usmeravanje antene. Tim naučnika i inženjera je uspešno identifikovao i otklonio grešku, čime je misija nastavljena.
Šta ovo znači u širem kontekstu?
Iako je 25,9 milijardi kilometara ogromna udaljenost po ljudskim merilima, u kosmičkom smislu ona je zanemarljiva: najbliža zvezda, Proksima Kentauri, udaljena je oko četiri svetlosne godine. Pri trenutnoj brzini, Voyageru 1 bi bilo potrebno najmanje ~73.000 godina da stigne do nje. Iako neće stići do drugih zvezda, sonda i dalje pruža jedinstvene podatke o međuzvezdanom magnetnom polju, plazmi i kosmičkim zracima.
Na letelici se nalazi i zlatna ploča sa zapisima zvukova i poruka Zemlje — simboličan trag ljudske civilizacije, namenjen dalekoj budućnosti i eventualnim nalaznicima izvan našeg solarnog sistema.
Izvori: NASA; proračuni i objave posmatračkih sajtova koji prate udaljenost sondi (npr. Science Clock).
Pomozite nam da budemo bolji.
