NASA‑ine sonde Voyager 1 i Voyager 2, koje od 1977. rade na nuklearnom izvoru energije, suočavaju se sa smanjenjem snage i redovnim isključivanjem instrumenata. JPL planira manever „Big Bang” koji bi uštedeo ~10 vata i mogao odložiti gašenje instrumenata za oko godinu dana. Testiranje počinje na Voyageru 2 u maju i junu, a cilj tima je da uz dobru sreću sonde nastave da rade i tokom 2030‑ih.
Voyageri na izmaku snage: Koliko još mogu da rade posle skoro 50 godina?
Nakon gotovo pet decenija u svemiru, NASA‑ine sonde Voyager 1 i Voyager 2 suočavaju se sa sve manjim zalihama energije. Pokretane radioaktivnim izvorima koji su im na početku obezbeđivali oko 470 vata, sonde danas raspolažu samo delom te snage i već godinama inženjeri isključuju naučne instrumente kako bi produžili misiju.
Šta je aktuelno
Voyager 1 je u međuzvezdanom prostoru od 2012, a Voyager 2 od 2018. Prema podacima JPL‑a, trenutno su na Voyageru 1 aktivna dva instrumenta (magnetometar i pod‑sistem za plazmatske talase), dok Voyager 2 radi sa tri instrumenta (sistem za kosmička zračenja, magnetometar i plazmatski pod‑sistem). Sonda gubi otprilike 4 vata godišnje, pa su dani aktivnih instrumenata ograničeni.
Planirani manevar "Big Bang"
Laboratorija za mlazni pogon (JPL) planira inženjersku aktivnost nadimka „Big Bang”. Cilj je isključiti tri uređaja koji su do sada sprečavali zamrzavanje dovoda goriva, i uključiti tri druga koja će dovode grejati, a pri tom potrošiti gotovo 10 vata manje. Ako manever uspe, mogao bi odložiti gašenje po jednog naučnog instrumenta na svakoj sondi za najmanje godinu dana.
Plan je prvo testirati i primeniti postupak na Voyageru 2 tokom maja i juna, a po uspehu, iste promene planiraju i za Voyager 1 tokom leta.
„Predstojeća inženjerska aktivnost — nadimkom ‘Big Bang’ — nastaviće napore da se maksimizira naučni učinak misije,” rekao je portparol JPL‑a.
Koliko energije ostaje i šta je problem
- Početna snaga: oko 470 vata pri lansiranju 1977.
- Gubitak: ~4 vata godišnje.
- Predajnik: za slanje signala ka Zemlji potrebno je približno 200 vata.
- Rezerva: 2022. projektni menadžer Suzanne Dodd je navela da je na sondama ostajalo samo 5–6 vata „rezervne” snage; drugi stručnjaci pominju drugačije brojke za ukupno dostupnu snagu.
Inženjeri se suočavaju s nekoliko rizika: dovodi goriva su blizu zamrzavanja i začepljenja, optički sistemi i senzori propadaju pod uticajem dubinskog zračenja, a računarski i elektronski moduli stare uprkos redundanciji koja je vekovima omogućila dug vek Voyagera.
Kolika je realna šansa da izdrže do 2030‑ih?
Menadžeri misije ne mogu sa sigurnošću reći koliko će dugo sonde još slati podatke. Suzanne Dodd je izjavila da bi, uz dobru sreću i inženjerska rešenja, sonde mogle da rade u 2030‑im. Alan Cummings je istakao da nuklearni izvori formalno „nikada” neće potpuno nestati zbog poluraspada, ali da praktično dostupna snaga opada i da će ključni faktori biti stanje dovoda goriva, predajnika i kritičnih elektronika.
Svakako, čak i uz smanjenu snagu, nastavak operacija Voyagera ima veliki naučni značaj: svaka preostala godina rada omogućava nova merenja interstelarnog okruženja na rekordnim udaljenostima.
Gde se nalaze i koji su ciljevi
Trenutno je Voyager 1 udaljen oko 169,8 AU od Zemlje, a Voyager 2 oko 143,1 AU. Jedan od ambicioznih ciljeva tima je da sonde dosegnu po 200 AU — što bi se prema procenama desilo oko 2035. godine — ali to zahteva kombinaciju sreće i uspešnih tehničkih poteza.
Zaključak: „Big Bang” je pokušaj da se izvuče još godina naučnih podataka iz jedne od najdugovečnijih i najuspješnijih robotskih misija u istoriji. Bez obzira na ishod, Voyageri nastavljaju da doprinose našem razumevanju međuzvezdanog prostora.
Pomozite nam da budemo bolji.
