Ogromni otisci sauropoda u Koloradu otkrivaju retku 360° petlju i moguće šepanje

Tim paleontologa predvođen Anthonyjem Romiliom sa Univerziteta Kvinslend analizirao je kompletan, zatvoren niz od preko 130 otisaka velikog sauropoda na nalazištu poznatom kao Gold Hill Dinosaur Tracksite u Koloradu. Studija objavljena 20. novembra u časopisu Geomatics koristi snimke dronova i "per-step" prostornu analizu da bi rekonstruisala kretanje životinje i otkrila neobične obrasce koraka.

Nalazište i metode

Lokacija leži u sloju koji lokalno nazivaju Lower Quartzite — narandžasto-braon, skoro horizontalna, približno 5 metara debela silicifikovana peščara koja je pogodovala očuvanju otisaka. Nalaz je bio poznat lokalnom stanovništvu još od 1950-ih, a 2024. godine parcelu je preuzeo U.S. Forest Service.

Istraživači su koristili bespilotne letelice (UAV) za snimanje teško dostupnih površina i primenili detaljnu "po-korak" prostornu analizu kako bi izmerili dužine koraka, razmake između levih i desnih otisaka i ukupnu putanju.

Glavni nalazi

Na mestu su evidentirana ukupno 134 otiska, od kojih su naučnici 131 sa visokim stepenom sigurnosti povezali u mapiranu stazu. Iz te serije izdvojen je potpun, zatvoren pododsek — skoro celih 360° — koji beleži da je jedan sauropod izveo gotovo pun kružni zaokret pre nego što je nastavio u prvobitnom smeru.

U sklopu petlje istraživači su zabeležili naizmenične duge i kratke korake, kao i doslednu razliku u širini staze između levih i desnih otisaka: od uskog do znatno širokog razmaka. Takav obrazac može ukazivati na šepanje ili na preferenciju jedne strane pri kretanju, ali kod pojedinačnog primerka teško je konačno razlučiti uzrok.

Značaj za paleobiomehaniku

Ovaj lokalitet predstavlja izuzetno retku priliku da se iz otisaka prouči kako veliki sauropodi upravljaju oštrim zaokretima i balansiraju pri promeni smera. Sauropodi su skupina saurischian ("gušterkukastih") dinosura — veliki četvoronožni biljojedi poput Diplodocusa i Camarasaurusa — čija veličina i konstrukcija tela postavljaju posebne zahteve na biomehaniku kretanja.

Detaljna kvantitativna analiza ove staze doprinosi razumevanju locomotornih obrazaca kod velikih sauropoda i pokazuje kako kombinacija poljskog rada, daljinskog snimanja i numeričke obrade podataka može izvući ponašajne informacije iz fosilnih tragova.

Zaključak

Studija, koju vodi Anthony Romilio, potvrđuje da staza na Gold Hill-u može da posluži kao modelni primer za proučavanje upravljanja smerom i lateralizacije hoda kod gigantskih dinosaurusa. Iako ostaje neizvesno da li je zapaženi obrazac rezultat povrede ili prirodne preferencije jedne strane, nalaz je značajan za rekonstrukciju ponašanja jednog pojedinačnog sauropoda pre više od 150 miliona godina.