Uzbuna zbog mikroplastike: studija povezuje polistiren sa promenama u jetri i crevnoj mikrobioti kod miševa

Sažetak: Novo istraživanje objavljeno u časopisu PLOS One pokazuje da izlaganje polistirenskoj mikroplastici kod miševa može dovesti do nakupljanja čestica u jetri, poremećaja metabolizma i promena u crevnoj mikrobioti. Nalazi su zabrinjavajući zbog uobičajene izloženosti mikroplastici u svakodnevnom životu, ali je potrebno više istraživanja kako bi se procenio rizik za ljude.

Šta je proučavano: Istraživanje je analiziralo efekte devetonedeljnog izlaganja polistirenskim mikroplastičnim česticama na miševe. Naučnici su pronašli prisustvo mikroplastike u jetrenom tkivu i jasne promene u metabolizmu masti, glukoze i aminokiselina.

Glavni nalazi:

• Pronađene su mikroplastične čestice u jetri izloženih miševa.
• Zabeleženi su poremećaji u metaboličkim putevima koji utiču na preradu masti, šećera i amino-kiselina.
• Uočen je i poremećaj crevne mikrobiote, što može uticati na funkciju jetre kroz osi creva-jetra.

„Nema izveštaja o promenama u crevnoj mikrobioti kod Lep KO miševa. Ali ova studija pruža prvi naučni dokaz o narušavanju crevne mikrobiote kod Lep KO miševa tretiranih mikroplastikom,“ navode autori.

Šta to znači za ljude: Iako su rezultati značajni, važno je istaći da su to podaci iz eksperimentalnog modela (miševa). Dozvole, koncentracije i put izlaganja u laboratorijskim uslovima mogu se razlikovati od svakodnevne ljudske izloženosti. Ipak, nalaz da se mikroplastika može nakupljati u organima i menjati metaboličke procese podstiče potrebu za dodatnim istraživanjima o potencijalnim dugoročnim posledicama po zdravlje ljudi.

Dodatne studije i dokazi: Druga istraživanja su povezala polistiren sa oštećenjem bubrega kod miševa, a timovi su takođe pronašli mikroplastiku u uobičajenim namirnicama. Ove informacije zajedno ukazuju na potencijalne rizike koje vredi pratiti i istraživati.

Praktični saveti za smanjenje izloženosti:

• Smanjite kontakt plastike sa hranom: izbegavajte zagrevanje hrane u jednokratnim plastičnim posudama i pokušajte da koristite staklene ili metalne alternative.
• Ponovno koristite plastične posude koje su neoštećene umesto čestog zamenjivanja; bacajte oštećenu plastiku koja može otpuštati više čestica.
• Smanjite korišćenje jednokratne ambalaže i podržite proizvode sa manje plastičnog pakovanja.
• Razmislite o većem učešću biljnih namirnica u ishrani kao jednom od načina za smanjenje plastične ambalaže u domaćinstvu.

Ograničenja i sledeći koraci: Istraživači navode da su potrebna dalja istraživanja kako bi se razjasnili mehanizmi kroz koje mikroplastika utiče na jetru i crevnu mikrobiotu i da bi se utvrdilo koliki je stvarni rizik za ljude pri nivou izloženosti koji imamo svakodnevno. Potrebne su studije sa različitim vrstama mikroplastike, različitim dozama i modelima bližim ljudskoj izloženosti.

Zaključak: Rad objavljen u PLOS One predstavlja važan korak u razumevanju potencijalnih bioefekata mikroplastike, ali ne potvrđuje direktan uzrok i posledicu za ljude bez dodatnih dokaza. Ipak, obezbeđuje razlog za oprez i podstiče mere za smanjenje nepotrebne izloženosti plastici u svakodnevnom životu.