Alarm u vinogradima: monsunske kiše prepolovile rod grožđa u Maharaštri

Sažetak: Zbog izuzetno obilnih monsunski padavina u indijskoj državi Maharaštra očekuje se pad proizvodnje grožđa za najmanje 50%. Poplave su zahvatile stotine sela, oštetile veliki deo poljoprivrednog zemljišta i ozbiljno ugrozile prinose u regionu poznatom kao vinska prestonica Indije.

Šta se dogodilo

Monsunske padavine u Maharaštri ove sezone bile su znatno iznad proseka: zabeleženo je oko 996,7 mm (≈39 inča), što je oko 104% više od uobičajenih vrednosti za ovaj period. Posledice su bile teške — poplavljeno je najmanje 94 sela u sedam administrativnih oblasti, pogođeno je oko 58.000 domaćinstava, uginulo je na hiljade životinja, a oštećeno je preko 7 miliona akri zemljišta (≈2,83 miliona hektara).

Uticaj na grožđe

Regija Našik, koja inače u toku sezone proizvede oko 1,5 miliona tona grožđa, suočava se sa dramatičnim padom prinosa. Zbog produženih padavina i oblačnih, vlažnih uslova, neophodni periodi sušenja i sunčanja nisu ostvareni, što je dovelo do bolesti loze, kvarenja plodova i slabe formacije grozdova.

U normalnoj godini, jedan hektar sa otprilike 900 loza daje oko 35.000–36.000 grozdova. Ove godine jedva da vidimo 1.000 grozdova po hektaru, kaže Arvind Bhalero, vinogradar iz Vadner Bhairava.

Predsednik državnog udruženja vinogradara, Kailas Bhosle, procenjuje pad ukupne proizvodnje na najmanje 50% u odnosu na uobičajene prinose. Takav šok ima neposredne posledice za proizvođače — gubitke prihoda, veće troškove oporavka i rizik od trajnog oštećenja nasada.

Širi kontekst i posledice

Grožđe nije jedina kultura pogođena ekstremnim vremenskim uslovima. U drugim delovima sveta beleže se značajni padovi prinosa: ječam u Velikoj Britaniji beleži pad oko 14%, proizvođači krušaka u Ukrajini prijavljuju gubitke i do 40% usled iznenadnih mrazeva, a proizvođači bundeva u Ontariju prijavljuju pojedinačne gubitke prinosa i do 70%.

Pad proizvodnje grožđa u jednom od glavnih regiona može uticati i na globalnu vinsku industriju, procenjene vrednosti stotine milijardi dolara, podižući troškove prerade i distribucije koje se na kraju prenose na potrošače.

Šta se može učiniti

Da bi se ublažile posledice ovakvih događaja, stručnjaci i proizvođači ukazuju na nekoliko mera:

• Povećanje ulaganja u sisteme odvodnjavanja i zaštite nasada od prekomerne vlage.
• Razvoj i primena otpornijih sorti loze koje podnose vlagu i bolesti.
• Državne subvencije, osiguranje useva i brza finansijska pomoć za pogođene proizvođače.
• Unapređenje meteorološkog praćenja i ranog upozoravanja za poljoprivrednike.
• Promocija agroekoloških pristupa i diversifikacije useva kako bi se smanjio ekonomski rizik.

Osim hitne pomoći, dugoročna prilagođavanja (poput istraživanja otpornijih kultura i promena agropraktika) bi mogla pomoći poljoprivredi da se bolje nosi sa sve većom učestalošću ekstremnih vremenskih događaja.

Zašto je ovo važno za nas

Iako se događaji odigravaju daleko od Srbije, posledice globalnih poremećaja u snabdevanju hranom utiču na cene i tržišne prilike svuda. Lezione iz Maharaštre podsećaju na značaj otpornosti sistema proizvodnje hrane — i kod nas i u svetu.