Rat u Gazi primorao je sve više dece da radi umesto da ide u školu. Petnaestogodišnji Mohammed sada prodaje kafu kako bi izdržao porodicu nakon smrti oca. Najmanje 39.000 dece izgubilo je jednog ili oba roditelja; preko 660.000 je van formalnog obrazovanja, a oko 132.000 je u riziku od akutne pothranjenosti. Humanitarne organizacije pružaju hitnu pomoć, ali potreba za podrškom ostaje ogromna.
Umesto školskih klupa: kako rat u Gazi tera decu da postanu hranitelji porodica
Sa termosima u rukama i glasom koji doziva prolaznike, 15‑godišnji Mohammed Ashour prodaje kafu kroz ulice grada Gaze. Trebalo bi da ide u školu, ali je nakon smrti oca u ratu u Gazi morao da napusti obrazovanje i preuzme ulogu glavnog hranitelja porodice.
„Ovaj teret nije moj,“ kaže Mohammed. „Nosanje termosica i čaša, stalno napred‑nazad — previše je. Iznemogao sam, ali moram da radim da bih izdržavao braću i sestre.“
Mohammed nije usamljen slučaj. Prema dostupnim podacima, najmanje 39.000 dece u Gazi izgubilo je jednog ili oba roditelja tokom sukoba, a razorena ekonomija enklave primorava i najmlađe, ponekad već od osam godina, da rade kako bi porodice preživele. Više od 660.000 dece je bez formalnog obrazovanja, dok je oko 132.000 izloženo riziku akutne pothranjenosti.
Mohammedova majka, Atad Ashour, kaže da zna da njen sin treba da bude u školi, ali da porodica nema drugog izbora: „Posle očeve smrti ostali smo bez prihoda. Starija braća nisu našla posao, a ja ne mogu sama da izdržavam porodicu. On je još dete, a nosi odgovornost koja nije njegova.“
Humanitarne organizacije upozoravaju da su deca preuzela poslove i zadatke koji bi u normalnim okolnostima pripadali odraslima — od prodaje pića na ulici, preko sakupljanja polomljenih delova i drva, do brige o mlađoj deci i ranijeg odrastanja.
„Vidimo sve više dece kako pretražuje otpad u potrazi za komadima metala ili drva za prodaju, kao i dece koja prodaju kafu,“ kaže Tess Ingram, portparolka UNICEF‑a. „Radimo sa partnerima kako bismo pokušali da zaustavimo ove negativne mehanizme prilagođavanja — kroz novčanu pomoć porodicama, edukaciju o rizicima dečjeg rada i podršku za povratak odraslih na tržište rada."
Rachel Cummings, direktorica humanitarnih programa Save the Children za Gazu, dodaje da raspad porodičnih struktura vodi i ka tome da deca preuzimaju uloge negovatelja za mlađu braću i starije članove porodice. „Porodična struktura je ozbiljno poremećena i deca su izuzetno ranjiva. Posledice su velike i dugoročne,“ upozorava Cummings.
Novija svedočenja iz Gaze pokazuju koliko je raskorak između detinjstva i prinudnog rada postao malen: dok prolazi pored škole, Mohammed zamišlja kako sedi u klupi i uči. „Da je otac živ, danas bih bio u školi,“ kaže on, dok završava još jedan naporan dan prodaje kafe.
Šta se pokušava uraditi
Organizacije pozivaju na hitne mere pomoći — direktnu novčanu podršku porodicama, obezbeđivanje hrane i sanitarnih uslova, obnavljanje pristupa obrazovanju i programa za zapošljavanje odraslih kako bi deca mogla da se vrate u školske klupe. Stručnjaci ističu da bez stabilnih izvora prihoda i socijalne podrške, milioni dece ostaju izloženi trajnim rizicima.
Pomozite nam da budemo bolji.
