NATO razmatra prelazak u "agresivniji" režim delovanja protiv ruskih hibridnih pretnji, uključujući i opciju preemptivnih sajber ili sabotažnih akcija, navodi admiral Giuseppe Cavo Dragone. Moskva je osudila izjave kao opasne i podsticajne za eskalaciju, dok zapadni zvaničnici ističu da je reč o odgovoru na kontinuiranu rusku agresiju. Povezani incidenti—oštećenja podmorskih kablova i ulazak dronova u Poljsku—podstakli su dodatne bezbednosne preglede.
NATO razmatra "agresivniji" odgovor na ruske hibridne pretnje
Napetosti između NATO-a i Rusije porasle su nakon izjava predsednika Vojnog komiteta alijanse, admirala Giuseppea Cava Dragonea, da članice razmatraju mogućnost "agresivnijeg" delovanja u suočavanju sa, kako navodi, moskovskom kampanjom hibridnih pretnji.
Dragone je rekao da se razmatra prelazak sa reaktivne na proaktivnu strategiju, uključujući i opciju preemptivnih sajber ili sabotažnih operacija, ali je naglasio da takve mere mogu i dalje biti sagledane kroz prizmu odbrambene doktrine.
„Možda treba da budemo proaktivni umesto reaktivni. To je dalje od našeg uobičajenog načina razmišljanja ili ponašanja,“ rekao je Dragone, ukazujući i na pravna i etička ograničenja sa kojima se suočava NATO.
On je kao primer navodio misiju Baltic Sentry, pokrenutu radi sprečavanja sabotaža na moru, i ocenio da odsustvo novih incidenata od početka operacije ukazuje da odvraćanje deluje.
Moskva je brzo reagovala. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, nazvala je takve izjave "izuzetno neodgovornim" i optužila NATO za slanje signala koji mogu voditi ka eskalaciji konflikta.
„Ovo izgleda kao poziv na eskalaciju,“ poručila je Zaharova.
Na zapadu, pojedini zvaničnici i analitičari smatraju da je NATO primarno u defanzivi i da njegove mere predstavljaju odgovor na rusku agresiju. Carrie Filipetti, bivša visoka zvaničnica u Stejt departmentu, ističe da je NATO reakcija na invaziju u Ukrajini i napominje da članstvo u alijansi ne obavezuje automatski sve članice da preduzmu iste korake.
General Bruce Carlson (u penziji) podseća da je upravo Rusija preuzela preemptivne vojne akcije u Evropi i zagovara snažan pritisak kako bi se Rusija vratila pregovorima radi trajnog mira koji štiti suverenitet Ukrajine.
Ove rasprave dolaze u kontekstu niza incidenata koje NATO klasifikuje kao elemente hibridnog rata: svakodnevni sajber-napadi koji se povezuju sa akterima bliskim Moskvi, informacione operacije, pritisci kroz migracije i napadi na kritičnu infrastrukturu.
Krajem 2024. zabeležen je talas sabotaža: nekoliko podmorskih internet kablova i važna elektro-veza oštećeni su u novembru i decembru, uključujući incident 25. decembra. Tužioci u Finskoj optužili su posadu broda pod zastavom Kukovih Ostrva da je vučenjem sidra oštetila infrastrukturu na velikoj udaljenosti, ali je kasnije sud odbacio slučaj zbog pitanja nadležnosti.
U septembru je oko 20 bespilotnih letelica prešlo u vazdušni prostor Poljske, što je navelo Varšavu na konsultacije prema članu 4. Poljski premijer Donald Tusk ocenio je taj događaj kao najbliži scenario otvorenog sukoba od Drugog svetskog rata, dok je Moskva negirala nameru da cilja poljski teritorij.
Zaključno, NATO procenjuje nove opcije odvraćanja i odgovora, balansirajući između efikasnosti i pravno-etničkih ograničenja. Debata o proaktivnim i preemptivnim merama naglašava rastući izazov hibridnih pretnji u evropskoj bezbednosti i dilemama kojima se susreću saveznici.
Pomozite nam da budemo bolji.
