Tekst analizira šest vulkana (Campi Flegrei, Merapi, Cumbre Vieja, Mount St. Helens, Popocatépetl i Yellowstone) koji bi u slučaju velike erupcije mogli izazvati regionalne ili globalne posledice. Opisane su njihove nedavne aktivnosti, mogući efekti velikih erupcija i trenutne procene rizika. Posebno se ističe uticaj klimatskih promena na stabilnost vulkana i potreba za stalnim monitoringom i pripravnošću.
Šest vulkana koji bi mogli paralizovati svet — šta znamo i koliko su opasni
Havajski Kilauea nedavno je izbacila lavu do oko 122 m, nastavivši erupciju koja traje već godinu dana. Iako ovoga puta nije bilo povređenih ni velikih materijalnih šteta, naučnici podsećaju da postoje vulkani širom sveta čije bi velike erupcije mogle imati dalekosežne ili čak globalne posledice.
Rastuće temperature i topljenje glečera mogu promeniti pritiske u zemlji i povisiti rizik od erupcija; stručnjaci zato prate ponašanje brojnih velikih vulkanskih sistema. U nastavku su pojašnjeni najznačajniji, njihova nedavna aktivnost, mogući efekti velike erupcije i trenutna procena rizika.
Campi Flegrei (Italija)
Poslednja erupcija: 1538.
Mogući efekti velike erupcije: Campi Flegrei je veliki vulkanski sistem sa više desetina kratera kod Napulja. Snažna erupcija mogla bi prekriti veliki deo regiona pepelom, izazvati zemljotrese i klizišta, kao i ozbiljno zagađenje vazduha i kiselinske padavine. Prethodna velika eksplozija pre oko 36.000 godina dovela je do opsežnih padavina pepela i značajnog regionalnog hlađenja.
Verovatnoća: Sistem je pokazao pojačanu seizmičku aktivnost: u jednom mesecu 2024. zabeleženi su hiljade potresa, a u junu je registrovan zemljotres magnitude 4,6. Iako to predstavlja zabrinjavajući trend, stručnjaci napominju da erupcija nije nužno neposredna, ali ne mogu isključiti rizik.
Merapi (Indonezija)
Poslednja erupcija: oktobar 2025.
Mogući efekti velike erupcije: Merapi je jedan od najaktivnijih stratovulkana na svetu. Njegova magma je često bogata gasovima i formira vulkansku kupolu koju urušavanje može pretvoriti u smrtonosne piroklastične tokove i lahare (blatne bujice) koji brzo uništavaju naseljena mesta u padinama.
Verovatnoća: Merapi erumpira s frekvencijom od nekoliko godina i očekuje se da će ta aktivnost biti nastavljena, zbog čega lokalne vlasti i dalje održavaju monitoring i pripravnost.
Cumbre Vieja (Kanarski otoci, Španija)
Poslednja erupcija: 2021.
Mogući efekti velike erupcije: Erupcija 2021. prouzrokovala je velike lokalne štete i uništila hiljade objekata. Postojale su zabrinutosti da urušavanje zapadnog kraka može izazvati veliki talas (tzv. mega-tsunami) koji bi pogodio Atlantsku obalu, ali kasnije naučne studije iz 2021. značajno su umanjile verovatnoću takvog scenarija.
Verovatnoća: Godišnja verovatnoća velike erupcije ocenjuje se kao niska, ali zbog mogućih katastrofalnih posledica zadržava se visok nivo nadzora i pripravnosti.
Mount St. Helens (SAD)
Poslednja erupcija: 1980.
Mogući efekti velike erupcije: Poznata erupcija iz 1980. izazvala je 57 smrtnih slučajeva, najveće klizište zabeleženo u modernoj istoriji i ogroman oblak pepela koji je prekrio velike delove severozapada SAD. Uništena je površina od stotina kvadratnih kilometara; decenije su potrebne da se ekosistemi oporave nakon tako intenzivnog događaja.
Verovatnoća: Trenutna aktivnost je na nivou pozadinskog nadzora i nema jasnih znakova neposredne velike erupcije, ali vulkan ostaje pod stalnim nadzorom.
Popocatépetl (Meksiko)
Poslednja erupcija: aktivan od ranih 2000-ih.
Mogući efekti velike erupcije: Popocatépetl se nalazi blizu velikih urbanih centara — otprilike 65 km od Mexico Cityja i 48 km od Pueble. Snažna erupcija mogla bi naneti centimetarsko ili deblje taloženje pepela nad gradovima, što bi zagušilo saobraćaj, otežalo vodosnabdevanje i elektrosnabdevanje, dok bi lahari i piroklastični tokovi predstavljali neposrednu opasnost za okolna naselja.
Verovatnoća: Nakon dužeg perioda mirovanja, vulkan bilježi ponovnu seizmičku aktivnost poslednjih decenija, uključujući izveštaje iz 2025. Aktivnost se prati i kategorizuje na nivou upozorenja zbog blizine gusto naseljenih područja.
Yellowstone (SAD)
Poslednja erupcija: pre oko 640.000 godina.
Mogući efekti velike erupcije: Yellowstone je supervulkan čija bi velika eksplozija imala globalne posledice: široko taloženje pepela u SAD, piroklastični tokovi u neposrednoj blizini i potencijalno privremeno ohladnjavanje klime usled ulaska pepela i gasova u stratosferu. Stručnjaci poput Michael Poland (Yellowstone Volcano Observatory) upozoravaju da bi posledice bile ozbiljne za saobraćaj, energetiku i poljoprivredu širom sveta.
Verovatnoća: Na osnovu geološke istorije i prosečnog vremenskog razmaka prethodnih velikih eksplozija, ne postoje pokazatelji da je super-erupcija neposredna pretnja.
Zaključak: Iako su neki od navedenih vulkana pokazali pojačanu aktivnost, većina stručnjaka ne smatra da je super-erupcija neposredna. Ipak, rastuće klimatske promene, gusto naseljena područja u blizini opasnih vulkana i istorijski potresi ukazuju na važnost kontinuiranog monitoringa, planova evakuacije i investicija u civilnu zaštitu.
Pomozite nam da budemo bolji.
