Grad 2. juna 2025. pogodio je plantaže jabuka u 15 sela izborne jedinice Zainapora, oštetivši preko 540 hektara i više od 2.000 proizvođača. Jabuka predstavlja važan izvor prihoda — procenjuje se da podržava oko 3,5 miliona ljudi i čini oko 8% regionalnog prihoda (~100 milijardi INR godišnje). Ministarstvo je raspisalo tendere za vremenski zasnovano osiguranje, ali brojni proizvođači i dalje čekaju bržu finansijsku podršku. Događaj ukazuje na rastući rizik od ekstremnih vremenskih nepogoda usled klimatskih promena.
Grad uništio plantaže jabuka u Zainapori: preko 540 ha oštećeno, više od 2.000 proizvođača pogođeno
Kada osnovna poljoprivredna kultura pretrpi ozbiljne štete, posledice se brzo šire od njiva do domaćih trpeza. U izbornoj jedinici Zainapora u Džamu i Kašmiru, snažan grad koji je pogodio region 2. juna 2025. godine oštetio je plantaže jabuka u 15 sela, ugrožavajući lokalne prihode, snabdevanje i cene.
Opseg štete
Više od 540 hektara voćnjaka je pogođeno, a procenjuje se da je šteta uticala na više od 2.000 proizvođača jabuka. Ministarstvo za poljoprivrednu proizvodnju potvrdilo je da je grad 2. juna pogodio proizvodnju jabuka u petnaest sela izborne jedinice Zainapora i navelo mere podrške za gubitke useva.
Širi ekonomski uticaj
Jabuke su temelj lokalne ekonomije: procenjuje se da direktno ili indirektno izdržavaju oko 3,5 miliona ljudi i doprinose približno 8% regionalnog prihoda — oko 100 milijardi indijskih rupija (otprilike 1,2 milijarde USD) godišnje. Kada voćnjaci stradaju, porodice mogu izgubiti čitav godišnji prihod, a finansijski pritisak prelazi i na prevoznike, pijačne prodavce i zajednice koje zavise od sezonskog rada.
Klima i trendovi
Promene u obrascima vremena i ekstremni klimatski događaji već menjaju ekosisteme, kako ukazuje Peta nacionalna procena klime. Globalna temperatura je prema NASA-inim pokazateljima oko 2,3°F (≈1,28 °C) viša nego u prošlom veku, što povećava verovatnoću učestalijih i intenzivnijih nepogoda poput grada, suša i poplava.
Međunarodni primeri
Posledice su već vidljive i u drugim delovima sveta: u Kini nagli prelazi od ekstremne vrućine ka obilnim padavinama uništili su useve i povećali cene povrća i do 40%. U Španiji produžene suše su pogoršale nestašicu maslina i podigle cene maslinovog ulja, dok u SAD teške suše ugrožavaju pašnjake i stočarstvo.
Odgovor vlasti i nedostaci
Regionalno Ministarstvo za poljoprivrednu proizvodnju raspisalo je tendere za program osiguranja useva zasnovan na vremenskim prilikama kako bi proizvođači imali bržu finansijsku zaštitu u slučaju ekstremnih događaja. Ipak, mnogi voćari i dalje se suočavaju sa prazninama u sredstvima za oporavak, sporim obradama zahteva i ograničenim resursima za obnovu i replantaciju oštećenih voćnjaka.
Potrebne su brze, ciljane mere podrške koje uključuju ubrzane isplate, privremeni prihode za pogođena domaćinstva i subvencije za obnavljanje voćnjaka.
Kako zajednice mogu odgovoriti
Osim državne pomoći, zajednice mogu smanjiti ranjivost prelaskom na otpornije poljoprivredne prakse: diversifikaciju useva, poboljšanu drenažu i zaštitne strukture u voćnjacima, skladištenje i mehanizme za brzu distribuciju pomoći. Dugoročno, smanjenje emisija stakleničkih gasova i ulaganja u obnovljive izvore energije, reciklažu i manje korišćenje plastike doprinose ublažavanju klimatskih promena.
Štete u Zainapori podsećaju da su lokalne katastrofe i globalni klimatski trendovi povezani: podrška poljoprivredi, brže osiguranje i investicije u otpornost ne štite samo useve, već i održivost zajednica koje od njih žive.
Pomozite nam da budemo bolji.
