Putin primio Witkoffa i Kushnera: više od četiri sata pregovora o mogućem rešenju za Ukrajinu

MOSKVA — Predsednik Rusije Vladimir Putin primio je u Kremlju američkog izaslanika Stevea Witkoffa i Jareda Kushnera, zetâ bivšeg predsednika SAD, na razgovorima koji su trajali više od četiri sata i čija je tema bila moguće rešenje rata u Ukrajini.

Ključne tačke susreta

Pre sastanka, Putin je upozorio da bi sukob sa Evropom završio brzo i odbacio evropske kontramere kao za Moskvu neprihvatljive. Ruski predstavnici su istakli da su razgovori poverljivi; Jurij Ušakov je izjavio da su se dogovorili s američkom delegacijom da ne otkrivaju detalje pregovora, ali da teritorijalni kompromis još nije postignut.

U delegaciji su bili i Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov i Putinov izaslanik za investicije Kiril Dmitrijev. Witkoff je, kako je navedeno, preneo utiske sa šetnje kroz Moskvu, uključujući prolazak Crvenim trgom i pored mauzoleja Lenjina.

Okruženje pregovora

U centru pažnje su bili američki nacrt mirovnog predloga od 28 tačaka koji je procurio i izazvao zabrinutost Ukrajine i evropskih prestonica, jer je delimično bio protumačen kao ustupak Moskvi po pitanjima sigurnosti, teritorija i statusa ukrajinske vojske. Evropske zemlje su pripremile kontra-nacrt, a SAD i Ukrajina su na razgovorima u Ženevi rekli da rade na "ažuriranom i dorađenom mirovnom okviru".

Senator Marco Rubio i drugi američki zvaničnici, koji rade na prilagođavanju predloga kako bi se uvažile ukrajinske i evropske primedbe, opisali su Witkoffovu misiju kao pokušaj da se pronađe put ka obustavi sukoba.

"Naši ljudi su trenutno u Rusiji da vide da li možemo to da rešimo. Nije laka situacija... Kakav haos," rekao je bivši predsednik Donald Trump tokom kabinetske sednice, navodeći procenu od 25.000–30.000 žrtava mesečno.

Šira slika i posledice

Putin je dalje zapretio ograničavanjem ukrajinskog pristupa moru kao odgovor na napade dronovima na tankere u Crnom moru povezane sa, kako je opisano, ruskom "sivom flotom". Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sybiha izjavio je da Putinove pretnje pokazuju nedostatak spremnosti Moskve da prekine rat.

Prema procenama, ruske snage kontrolišu nešto više od 19% ukrajinske teritorije (oko 115.600 km2), a tokom 2025. vidljiv je ubrzan napredak na frontu u odnosu na prethodne godine. Ipak, gotovo četiri godine od početka rata, Rusija nije uspela da potpuno savlada Ukrajinu.

Ukrajina i evropske države smatraju da bi prihvatanje ključnih ruskih zahteva — uključujući trajno isključivanje Ukrajine iz NATO-a, teritorijalne ustupke i ograničenja za ukrajinsku vojsku — predstavljalo kapitulaciju i dugoročno ugrozilo bezbednost regiona. Washington je, prema izveštajima, razmatrao i desetogodišnje bezbednosne garancije za Kijev.

Bitke na terenu

U video-snimcima objavljenim neposredno pre dolaska američke delegacije, Putin je istakao zauzimanje grada Pokrovska na istoku Ukrajine kao važnu pobedu. Ukrajinske snage su, međutim, saopštile da i dalje drže severni deo grada i da izvode napade na ruske položaje na jugu Pokrovska.

Procene američkih zvaničnika govore o više od 1,2 miliona poginulih i ranjenih u ratu, dok nijedna strana ne objavljuje tačan broj sopstvenih gubitaka. Sukob je prouzrokovao ogromna razaranja i raseljavanja unutar Ukrajine.

O daljim ishodima razgovora odlučivaće politička volja Ukrajine, Rusije i međunarodnih posrednika. Volodimir Zelenski je ukazao da će sve zavisiti od ishoda pregovora u Moskvi i upozorio da Sjedinjene Države ne smiju izgubiti interes za fer i otvoren proces koji ne bi donosio odluke "iza leđa" Ukrajine.

(Izveštavao: Guy Faulconbridge; uređivali: Timothy Heritage, Gareth Jones, Rod Nickel)