Ključni nalaz: Gen PB1 iz ptičjih sojeva gripa omogućava virusima, uključujući H5N1, da podnesu povišene temperature i nastave da se repliciraju uprkos ljudskoj groznici. Eksperimenti na ćelijskim kulturama i miševima pokazali su da ljudski sojevi slabo reaguju pri povišenoj temperaturi, dok sojevi sa ptičijim PB1 ostaju aktivni. Nalaz ističe rizik od reassortment-a ako se ptičji PB1 prenese u virus koji se lako širi među ljudima.
Otkriven gen PB1 koji omogućava H5N1 da izdrži ljudsku groznicu
Novo istraživanje pokazuje da jedan gen iz ptičjih sojeva virusa gripa, nazvan PB1, omogućava tim virusima da podnesu više temperature i da nastave da se repliciraju uprkos groznici kod ljudi. Nalaz objašnjava zašto su neki ptičiji sojevi, među kojima je i H5N1, znatno opasniji za ljude od sezonskih sojeva gripa.
Tim istraživača sa Univerziteta u Kembridžu i Univerziteta u Glazgovu konstruisao je dve varijante virusa: jednu sa PB1 genom ptičjeg porekla i drugu sa PB1 iz soja prilagođenog čoveku. Viruse su testirali u ćelijskim kulturama i na miševima kako bi proverili kako se ponašaju pri različitim temperaturama.
Na normalnim uslovima oba soja su izazivala ozbiljnu bolest, ali pri povišenoj telesnoj temperaturi — simulaciji groznice — soj sa ljudskim PB1 genomom je znatno slabije replicirao, dok je soj sa ptičijim PB1 i dalje ostajao aktivan. To ukazuje da je otpornost na više temperature jedan od faktora koji ptičijim virusima daje prednost u novom domaćinu.
„Ova elegantna studija nadograđuje jednostavno zapažanje da različite vrste imaju različite telesne temperature i pokazuje kako to utiče na repliciranje virusa pri prelasku između vrsta,“ rekao je prof. Wendy Barclay, predsednica odbora za infekcije i imunitet.
Istraživači upozoravaju da prisustvo ptičjeg PB1 u virusu koji je istovremeno sposoban da se lako širi među ljudima predstavlja ozbiljan rizik. Takav prenos gena može se dogoditi procesom zvanim reassortment, kada je osoba istovremeno zaražena životinjskim i ljudskim gripom i virusi razmene delove genoma.
Istorijski podaci takođe ukazuju na značaj ovog gena: sojevi koji su doprineli pandemijama 1957. i 1968. sadržali su avijativni PB1. Od kraja 1990-ih, približno 1.000 ljudi širom sveta prijavljeno je zaraženim H5N1, od kojih je oko polovine preminulo — što dodatno osvetljava potencijalnu opasnost.
„Sposobnost virusa da razmenjuju gene i dalje predstavlja pretnju za pojavu novih sojeva gripa. Zato je važno kontinuirano pratiti ptičije sojeve,“ rekao je dr Matt Turnbull, prvi autor studije.
Autori naglašavaju da bi praćenje otpornosti sojeva na povišene temperature (otpor na groznicu) moglo postati koristan dodatni marker pri proceni njihove virulentnosti i prioriteta za nadzor. Rad je objavljen u časopisu Science.
Zaključak istraživanja je jasan: genetske osobine poput PB1 mogu omogućiti ptičijim virusima da savladaju jednu od prirodnih odbrana čoveka — groznicu — što posluje kao podsetnik na važnost globalnog nadzora, ranog otkrivanja i pripreme za moguće izbijanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
