Tim istraživača iz SAD razvio je i izolovao 10 novih antitela koja ciljaju proteinske komponente EBV, gp350 i gp42. Jedno antitelo je pružilo značajnu zaštitu u miševima sa humanizovanim imunskim sistemom. Metod koji su primenili može pomoći u razvoju terapija koje sprečavaju reaktivaciju EBV i smanjuju rizik od PTLD kod transplantiranih pacijenata. Sledeći koraci su testovi bezbednosti i klinička ispitivanja kod ljudi.
Novo antitelo protiv Epstein‑Barr virusa (EBV) pokazalo zaštitu u miševima
(Thom Leach/Science Photo Library/Getty Images)
Epstein‑Barr virus (EBV) jedan je od najraširenijih virusa na svetu — procenjuje se da ga nosi oko 95% odraslih. Kod većine osoba infekcija prolazi bez očiglednih simptoma, ali EBV može ostati u organizmu doživotno i povezan je sa nekoliko oblika raka, multiplom sklerozom i drugim ozbiljnim komplikacijama.
Tim sa Fred Hutchinson Cancer Center i Univerziteta Vašington razvio je set novih antitela koja ciljaju dve površinske proteinske strukture virusa, gp350 i gp42. Te dve molekule pomažu virusu da se veže za i uđe u B ćelije — ključni tip belih krvnih zrnaca u imunom sistemu. Blokiranjem njihove funkcije moguće je sprečiti početnu infekciju, ali i smanjiti rizik od kasnije reaktivacije virusa.
An electron micrograph showing Epstein-Barr virus particles. (NIAID)
U radu objavljenom u časopisu Cell Reports Medicine, istraživači su koristili miševe sa humanizovanim imunskim sistemom (miševi genetski modifikovani da proizvode ljudska antitela). Izoalovali su ukupno 10 novih antitela — dva usmerena protiv gp350 i osam protiv gp42. Jedno od tih antitela pružilo je naročito snažnu zaštitu u eksperimentalnim modelima.
Zašto je ovo važno?
Razvoj efikasnih antitela protiv EBV dosad je bio otežan time što virus može da se veže za veliki broj različitih B ćelija, što otežava pronalaženje specifičnih ljudskih imunih ćelija za proizvodnju efikasnih antitela. Korišćenje miševa koji proizvode genetski ljudska antitela omogućilo je preciznije usmeravanje i brže izolovanje obećavajućih molekula.
Specially bred mice were used to produce human antibodies. (Chhan et al.,Cell Rep. Med., 2026)
„Pronalaženje ljudskih antitela koja blokiraju Epstein‑Barr virus posebno je izazovno… Zato smo primenili nove tehnologije i napravili ključni korak ka blokiranju jednog od najraširenijih virusa na svetu,“ rekao je Andrew McGuire.
Moguće primene i naredni koraci
Jedna od potencijalnih primena ovih antitela je prevencija post‑transplantacionih limfoproliferativnih poremećaja (PTLD), ozbiljne komplikacije koje pokreće EBV kod imunosupresovanih pacijenata posle transplantacije organa ili koštane srži. Davanje pasivne imunizacije (doze antitela) moglo bi da smanji mogućnost EBV viremije i smanji potrebu za dodatnim smanjenjem imunosupresije.
Međutim, važno je naglasiti da su rezultati zasnovani na prekliničkim studijama. Potrebna su dalja ispitivanja bezbednosti i efikasnosti na ljudima pre nego što ovakva terapija postane dostupna klinički.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Ovo istraživanje takođe predstavlja novu strategiju za otkrivanje zaštitnih antitela koja se može primeniti i na druge patogene, što je dodatni potencijalni doprinos ovom radu.
Studija: Chhan i saradnici, Cell Reports Medicine (2026).
Pomozite nam da budemo bolji.
