Trumpov pritisak na MKS ne daje rezultate — države članice u Hagu odbijaju da popuste

Gotovo godinu dana predsednik Donald Trump vodi intenzivan pritisak na Međunarodni krivični sud (MKS) s ciljem da zaustavi istrage vezane za rat u Gazi. Na godišnjem sastanku u Hagu delegacije 125 država članica jasno su potvrdile da ne nameravaju podleći američkim sankcijama i poručile da sud može nastaviti svoj rad, uključujući i moguće gonjenje izraelskih zvaničnika.

Šta se dogodilo u Hagu

Na prvom godišnjem zasedanju od uvođenja američkih sankcija, predstavnici država članica diskutovali su o načinima zaštite suda i o tome kako ublažiti efekat zastrašivanja koji su prouzrokovale sankcije. Nemačka je, kao primer međunarodne saradnje, predala jednog libijskog osumnjičenog maksimiziranjem pravne pomoći u krivičnim postupcima, dok su predstavnici organizacija za ljudska prava i pojedini sudije istakli porast solidarnosti među državama.

Nalozi za hapšenje i pravni izazovi

MKS je krajem 2024. izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi; nalozi i dalje važe, a obojica negiraju krivicu. Kritike na račun postupaka tužioca Karima Khana dovele su do pokretanja međunarodnih provera, ali su suci MKS-a i nezavisni eksperti potvrdili činjenice i analize koje su podržale zahtev za naloge.

Sankcije i efekat zastrašivanja

Američke mere usmerene protiv povezanih sudija, tužilaca i organizacija — uključujući nekoliko sudija, tužilaca, palestinske organizacije za ljudska prava i UN specijalnu izvestiteljku — imale su ozbiljne praktične posledice: onemogućen pristup bankovnim računima, prekid saradnje sa kompanijama i ograničenja u putovanjima. Takve sankcije su takođe stvorile „hlađenje“ među stručnjacima i svedocima koji učestvuju u istragama, što ugrožava prikupljanje dokaza.

„Nikada ne prihvatamo bilo kakav pritisak,“ poručila je Tomoko Akane, predsednica MKS-a.

Međunarodni odgovor i dalji koraci

Države članice pozivaju na konkretne mere: donošenje nacionalnih zakona koji obavezuju saradnju sa MKS-om, zaštitu svedoka i istražitelja, te koherentnu primenu međunarodnih standarda bez dvostrukih aršina. Predlozi uključuju i mehanizme kojima bi se evropske kompanije zaštitile od sekundarnih američkih sankcija kako bi nastavile saradnju sa sudom.

Humanitarni kontekst

Dok se vodi debata o pravnom statusu i političkim pritiscima, humanitarna situacija u Gazi ostaje teška: ograničen pristup hrani, vodi i medicinskoj pomoći, blokade i svakodnevni napadi koji su, prema sudijskim nalazima, mogli imati elemente ratnih zločina. Za zaštitu civila i efikasnu isporuku pomoći stručnjaci ukazuju da bez odgovornosti i poštovanja međunarodnog humanitarnog prava situacija neće biti rešena.

Zaključno, pritisak iz Vašingtona je ozbiljan i ima praktične posledice, ali skup u Hagu pokazuje da postoji rastuća politička volja da se MKS odbrani kao ključno telo za međunarodnu pravdu. Ishod će značajno uticati na budućnost principa odgovornosti za ratne zločine i na poverenje u međunarodni pravni poredak.