Otkriveno: Sedam homininskih otisaka starih oko 115.000 godina pronađeno je u lokalitetu Alathar u Nefud pustinji (Saudijska Arabija).
Šta to znači: Zbog izuzetnih muljevitih uslova otisci su sačuvani, a datiranje sedimenata i geokemijske analize ukazuju na period u kojem su najverovatnije prisutni rani Homo sapiens, ne neandertalci.
Zaključak: Lokalitet je verovatno služio kao privremeno mesto za osveženje (pitka voda) tokom migracija, bez jasnih dokaza o lovu.
Jedinstveno sačuvan preistorijski mulj u severnoj Saudijskoj Arabiji mogao bi da sadrži najstarije poznate ljudske otiske na Arapskom poluostrvu, kažu naučnici. Na lokalitetu poznatom kao Alathar pronađeno je sedam homininskih otisaka među stotinama tragova životinja; starost otisaka procenjena je na oko 115.000 godina.
Nalaz je otkriven 2017. godine, nakon što su vetar i vreme uklonili gornji sloj sedimenta i otkrili slojeve starog jezera u Nefud pustinji. Takve izloženosti često dovode do važnih arheoloških i paleontoloških otkrića — muljevite obale jezera bile su prirodne "stanice" za veliki broj životinja i povremene zaustave ljudi tokom migracija.
Autori studije objašnjavaju da su uslovi na mestu bili retko povoljni za očuvanje otisaka. Moderni eksperimenti pokazuju da se finiji detalji ljudskih otisaka u mulju gube već za ~2 dana, a otisci postaju teško prepoznatljivi za ~4 dana. To ukazuje da su otisci na Alatharu nastali i brzo bili pokriveni arom i slojevima koji su sačuvali detalje.
Za datovanje ovakvih tragova ne koristi se standardno radiougljenično (14C) datiranje jer je ono ograničeno na ~50.000 godina; umesto toga naučnici datiraju okolne sedimente i koriste geokemijske analize, stratigrafiju i odgovarajuće metode (npr. luminescentno datiranje) da bi dobili procenu starosti.
Na osnovu regionalnih fosilnih i arheoloških podataka o prisustvu hominina u periodu od oko 130.000 do 80.000 godina pre sadašnjosti, te nedostatka dokaza o prisustvu Homo neanderthalensis u tom delu Levanta u to vreme, istraživači smatraju da su otiske verovatno ostavili rani pripadnici vrste Homo sapiens. Veličina otisaka takođe više odgovara ranim H. sapiens nego neandertalcima.
"Sedam homininskih otisaka je pouzdano identifikovano... Veličina otisaka više odgovara ranim H. sapiens nego H. neanderthalensis."
Jezerce Alathar verovatno je predstavljalo putnu tačku ili "pijacu" za migrirajuće životinje i povremene ljude — koridor sa pitkom vodom koji je olakšavao kretanje u sušnijem podneblju. Značajno je da su istraživači našli veoma malo arheoloških tragova povezanih sa lovom: nema očiglednih noževa ili oštrica, niti tragova sečenja kostiju, što sugeriše da su ljudi mesto posećivali uglavnom radi vode, a ne kao važno lovište.
Primeri iz paleontologije i arheologije pokazuju koliko je blato često ključno za izuzetno očuvanje — od Burgess Shale-a do celovitih fosila zatrpanih u mulju. Slično tome, jedinstveni uslovi na Alatharu omogućili su da se otisci zadrže dovoljno jasno da ih savremena nauka može prepoznati i datirati.
Istraživači zaključuju da su ljudi verovatno prolazili kroz ovaj prostor kratko i ciljano — uglavnom zbog potrebe za pitkom vodom — i da bi ti prolaci mogli da predstavljaju poslednje kretanje kroz relativno umereni pojas neposredno pre osetnijih klimatskih promena koje su usledile. To takođe objašnjava zašto otisci nisu bili prekriveni tragovima drugih ljudi pre taloženja sledećeg sloja sedimenta.
Napomena: U tekstu su izostavljeni promotivni delovi izvornog članka (npr. reference na affiliate linkove) kako bi fokus ostao na naučnim nalazima i kontekstu.
Pomozite nam da budemo bolji.
