Injekcija u „lenje oko" može vratiti vid kod ambliopije kod miševa, pokazuje rana studija

Sažetak: Nova studija na miševima pokazuje da kratkotrajna inaktivacija slabijeg oka može pokrenuti talas sinhronizovane neuronske aktivnosti u lateralnom genikulacijskom nukleusu (LGN) i dovesti do poboljšanja vida kod ambliopije, čak i nakon dugotrajnog oštećenja. Ipak, pristup je za sada ispitan samo na životinjama i zahteva dodatna ispitivanja pre moguće primene kod ljudi.

Šta su istraživači otkrili?

Ambliopija, poznata i kao "lenje oko", nastaje kada mozak tokom ranog razvoja favorizuje jedno oko, što dovodi do slabijeg razvoja vida na drugom oku. Standardni tretman — zakrpi na jačem oku — deluje uglavnom kod male dece, dok su neuronske veze još plastične.

U istraživanju objavljenom 25. novembra u časopisu Cell Reports, naučnici su privremeno zaustavili prenos signala iz mrežnjače korišćenjem tetrodotoksina (TTX) i pratili odgovor u lateralnom genikulacijskom nukleusu (LGN), delu talamusa koji prenosi vizuelne informacije ka vizuelnoj kori.

"Inaktivacija ambliopičnog oka koja omogućava oporavak vida u modelu ambliopije kod miševa je ohrabrujuća," rekao je Ben Thompson, profesor na University of Waterloo, koji nije bio uključen u studiju.

Mehanizam

Blokada inputa sa jedne mrežnjače izazvala je sinhronizovane izboje aktivnosti u LGN-u — obrazac sličan onome koji se javlja tokom prenatalnog razvoja i pomaže formiranju vidnih puteva. Kada su istraživači genetski onemogućili ove izboje u LGN-u, TTX tretman nije više doveo do poboljšanja, što ukazuje da su baš ti izboji ključni za oporavak.

Eksperimenti i rezultati

Istraživači su ubrizgali TTX u slabije oko kod miševa sa ambliopijom. Injekcija je privremeno zaustavila prenos signala iz mrežnjače na oko dva dana. Nedelju dana nakon tretmana, aktivnosti u vizuelnoj kori su pokazale znatno uravnoteženiji doprinos oba oka kod tretiranih životinja u odnosu na netretirane.

Studije ranije sprovedene na mačkama i majmunima dale su slične rezultate, što povećava nadu da bi pristup mogao biti prenosiv i na druge vrste. Ipak, istorija istraživanja ambliopije pokazuje da tretmani uspešni kod životinja često nisu dali očekivane efekte kod ljudi, pa su naučnici i kliničari oprezni.

Bezbednost i perspektive

TTX je snažan neurotoksin koji se prirodno javlja, na primer u ribi trubu (fugu) i nekim drugim morskim vrstama; ima potencijalne terapeutske primene, ali zahteva strogu kontrolu i dodatna ispitivanja pre upotrebe kod ljudi. Autori i nezavisni stručnjaci napominju da su potrebne opsežne studije bezbednosti i efikasnosti pre kliničkih ispitivanja.

Osim toga, otkriće da sinhronizovani izboji poboljšavaju plastičnost vida otvara mogućnost razvoja neinvazivnih metoda (električne ili magnetske stimulacije mozga ili specifične vizuelne terapije) koje bi mogle reprodukovati željeni nervni odgovor, ali bez ubrizgavanja TTX-a.

Zaključak: Rezultati su obećavajući i pružaju novi uvid u mehanizme koji bi mogli omogućiti oporavak vida kod ambliopije i izvan ranog razvojnog perioda, ali su za sada preliminarni i ograničeni na modele životinja.

Napomena: Ovaj tekst informativne je prirode i ne predstavlja medicinski savet.