Pakistan Predlaže Novi Južnoazijski Blok s Kinom i Bangladešom — Pokušaj Da Ograniči Indijski Uticaj?

Islamabad — Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Pakistana Ishaq Dar rekao je da se nedavna trilateralna inicijativa između Pakistana, Kine i Bangladeša može „proširiti i duplicirati“ kako bi obuhvatila više zemalja i regiona. Predlog je predstavljen kao napor da se unapredi saradnja u ekonomiji, povezivanju i tehnologiji, uz naglasak da nije usmeren protiv bilo koje treće države.

Šta je predloženo

Dar je na foru Islamabad Conclave istakao da je cilj „fokusirana, funkcionalna saradnja“ i mogućnost formiranja grupa sa "varijabilnom geometrijom" — manjim, tematski orijentisanim formatima za pitanja poput infrastrukture, tehnologije i trgovine.

„Protivili smo se nultosumskim pristupima i dosledno naglašavali imperativ saradnje, a ne konfrontacije,“ rekao je Dar.

Kontekst: Zašto se predlog pojavljuje sada

Inicijativa dolazi u trenutku kada je SAARC — glavna regionalna asocijacija za Južnu Aziju — praktično zamrznuta zbog dugogodišnjih tenzija između Indije i Pakistana. Dvema nuklearne sile dodatno su pogoršale odnose kratkim vazdušnim sukobom u maju ove godine, dok su i odnosi između Indije i Bangladeša zahladneli nakon svrgavanja bivše premijerke Sheikh Hasine.

SAARC, trgovina i povezivanje

SAARC je osnovan 1985. i ima osam članica: Indiju, Pakistan, Bangladeš, Šri Lanku, Nepal, Maldivi, Butan i Avganistan. Iako region broji preko dve milijarde stanovnika (2025), unutrašnja trgovina u Južnoj Aziji iznosi tek oko 5% ukupne spoljnotrgovinske razmene, približno 23 milijarde USD, prema Svetskoj banci. Procena je da bi razmena mogla porasti na 67 milijardi USD ukoliko bi se uklonile barijere i unapredila povezanost.

Regionalna povezanost je ograničena: 2014. je SAARC bio blizu potpisivanja Sporazuma o motornih vozila i sporazuma o železničkoj saradnji, ali su ti sporazumi zaustavljeni usled tenzija — Pakistan je tada blokirao dogovor.

Ekonomija odnosa između Indije i Pakistana

Trgovina između Indije i Pakistana ostaje minimalna: zvanična trgovina pala je sa oko 2,41 milijarde USD u fiskalnoj 2017–2018 na približno 1,2 milijarde USD do 2024. Nezvanične procene ukazuju na znatno veću trgovinu posrednim kanalima — oko 10 milijardi USD.

Stavovi analitičara

Akademkinja Rabia Akhtar opisuje predlog kao trenutno „više aspirativan nego operativan“, ali naglašava da on signalizira Pakistanovu nameru da diverzifikuje regionalne mehanizme dok je SAARC paralizovan. Farwa Aamer iz Asia Society Policy Institute smatra da bilateralni i trilateralni aranžmani verovatnije donose opipljive rezultate u kratkom roku, jer nude veću fleksibilnost i jasnije interese.

Akhtar navodi dva ključna faktora uspeha: 1) da li države prepoznaju funkcionalnu vrednost manjih, fokusiranih grupa; i 2) da li učešće ne bi stvorilo političke troškove zbog pritisaka ili reakcije Indije. Mogući kandidati za oprezno, istraživačko učešće su Šri Lanka, Nepal, Maldivi i možda Butan, naročito u oblastima povezanosti, klime i ekonomske otpornosti.

Geopolitički balans

Pakistan u ovom trenutku vodi dvostruku diplomatiju — zadržava bliske veze s Kinom, ali istovremeno pokušava da unapredi odnose sa SAD i zalivskim državama. Ta spoljnopolitička agilnost daje Islamabad osećaj samopouzdanja da pokuša da redefiniše svoju regionalnu poziciju.

Zaključak

Ideja o alternativnom bloku odražava realnu potrebu za funkcionalnim mehanizmima saradnje u Južnoj Aziji, ali njena praktična ostvarivost zavisi od političke spremnosti zemalja da prevaziđu osetljivosti prema Indiji i od toga da li ponuđene inicijative donose opipljive ekonomske i infrastrukturne benefite. U kratkom roku veća je verovatnoća da će se prosti, tematski formati i bilateralni dogovori pokazati uspešnijim od viteških ambicija o novom sveobuhvatnom bloku.