Pet godina nakon povratka na vlast, talibanski režim je pragmatično proširio regionalne veze u oblastima trgovine, energetike i bezbednosti, uprkos ograničenom međunarodnom priznanju. Rusija je priznala vladu u julu 2025, Kina ulaže u bakarni projekat u Logaru (~3,4 mlrd $), a Uzbekistan je 2026. potpisao sporazume vredne oko 520 mln $. Tenzije sa Pakistanom zbog optužbi o utočištu TTP-a i pitanja ljudskih prava i dalje otežavaju širu normalizaciju.
Talibani Šire Pragmatične Saveze Bez Zvaničnog Priznanja: Kako Kabul Jača Regionalne Veze
A Taliban security personnel holds a marigold flower and a gun during a sport event held to celebrate the fifth anniversary of the Taliban governments's return to power, near the Eidgah Mosque in Kabul on August 15, 2026. Dancing to loud patriotic music and taking selfies, supporters of the Taliban rallied in central Kabul to celebrate the government's five years in power [Wakil Kohsar/AFP]
Pet godina nakon povratka na vlast, talibanski kabinet u Kabulu je uprkos ograničenom međunarodnom priznanju uspešno proširio diplomatske, bezbednosne i ekonomske veze sa više suseda i regionalnih sila. Dok većina država zadržava formalnu rezervu prema vladi u Kabulu, pragmatično partnerstvo na poljima trgovine, energetike i kontrola granica menja regionalnu dinamiku.
Ključni partneri i investicije
Rusija je u julu 2025. postala prva država koja je zvanično priznala novu vlast u Kabulu, što je simboličan, ali ograničen pomak u međunarodnom statusu talibanskog režima. Ipak, većina zapadnih država i dalje uslovljava dublje prisne odnose pitanjima ljudskih prava i upravljanja.
Kina se ističe kao značajan partner: održava ambasadu u Kabulu i razvija investicije, naročito u rudarstvu. Projekat bakarnog rudnika u Logaru, koji je kineska kompanija preuzela na osnovu ugovora iz 2008. godine, često se navodi kao primer strateške ekonomske saradnje (deklarisana investicija približno 3,4 milijarde USD).
Komplikovani odnosi sa Pakistanom
Odnosi sa Pakistanom ostaju najnapetiji. Islamabad dugo optužuje Kabul da pruža utočište i podršku Tehrik-i-Taliban Pakistan (TTP), što talibanska strana kategorički odbacuje. Kao odgovor, Kabul je intenzivirao diverzifikaciju trgovačkih ruta — kroz Iran i zemlje Centralne Azije — da bi smanjio oslanjanje na pakistanske luke i pojačao pregovarački položaj.
Centralna Azija i regionalna infrastruktura
Države Centralne Azije, naročito Uzbekistan i Turkmenistan, grade intenzivnije ekonomske veze: Uzbekistan je 2026. potpisao trgovačke sporazume vredne oko 520 miliona USD, a planirani železnički koridor preko Afganistana povezao bi region sa Arapskim morem. Turkmenistan učestvuje u projektu gasovoda TAPI, koji, iako je trenutno delimično obustavljen, predviđa oko 735 km trase kroz Afganistan.
Bezbednost i geostrateški motivi
Za Rusiju i zemlje Centralne Azije primaran motiv saradnje sa talibanskom upravom predstavlja borba protiv ISIL-a (ISIS) i teritorijalnih pretnji. Bezbednosni stručnjaci ocenjuju da je pragmatična komunikacija i koordinacija duž zajedničkih granica važna za sprečavanje širenja ekstremizma.
Iran, Indija i Zaliv
Iran održava intenzivnu trgovinsko-energetsku saradnju i nudi luku Čabahar kao alternativu za afganistanski izvoz, iako ostaju sporna pitanja poput podele voda reke Helmand. Indija postepeno obnavlja veze s ciljem ublažavanja uticaja Pakistana i Kine. Države Zaliva (Katar, Saudijska Arabija, UAE) zadržale su diplomatsko prisustvo u Kabulu, ali su njihove aktivnosti u određenoj meri opreznije i ograničenije.
Kontakt sa Zapadom i međunarodne misije
Zapadne zemlje i dalje komuniciraju sa Kabulom, pretežno u oblastima bezbednosti, obaveštajnog delovanja, upravljanja migracijama i humanitarne pomoći. Međutim, pitanja prava žena i opšteg upravljanja ostaju glavni impedimenti za široko prihvatanje i formalno priznanje talibanske uprave. Evropska unija i dalje održava misiju u Kabulu, iako pod ograničenjima.
„Trenutno sarađujemo sa više od 40 diplomatskih misija, uključujući ambasade i konzulate,“ rekao je afganistanski ministar spoljnih poslova Amir Khan Muttaqi za Al Jazeeru, naglašavajući diplomatsku aktivnost Kabula uprkos političkom bojkotu nekih država.
U budućnosti, pragmatični pristupi kojima talibani nastoje da balansiraju odnose sa različitim silama mogu dovesti do dodatnog širenja ekonomske saradnje, ali i do trajnih tenzija sa državama koje insistiraju na ispunjavanju uslova iz oblasti ljudskih prava i inkluzivnosti vlasti.
Pomozite nam da budemo bolji.
