Pakistan Jača Odnose Sa Iranom: Bezbednost, Trgovina i Uloga Posrednika

Pakistan je istaknut igrać u regionalnoj diplomatiji, posredujući između SAD/Izraela i Irana, dok istovremeno produbljuje bilateralne veze sa Teheranom fokusirane na bezbednost, upravljanje granicom i ekonomsku saradnju. Premijer Shehbaz Sharif i načelnik Generalštaba vojske Asim Munir podigli su profil zemlje kao posrednika u krizama; neki strani mediji su njihove napore opisali hvalospjevima poput tvrdnje da je "Pakistan pobedio u ratu sa Iranom".

Politički i bezbednosni kontekst u Teheranu

Nakon serije napada u 2025. i 2026. i velikih gubitaka u iranskom vojnopolitičkom vrhu, bezbednosne institucije — naročito Islamska revolucionarna garda (IRGC) i Vrhovni nacionalni bezbednosni savet — stekle su veći uticaj u odlučivanju. Novi modalitet vlasti naginje ka sigurnosno orijentisanim, praktičnim pristupima, uz zadržanu otvorenost za pragmatičan odnos prema susedima.

Nedavni bilateralni koraci

Visoki kontakti su intenzivirani: iranski ministar unutrašnjih poslova Eskandar Momeni (IRGC veteran) u julu 2026. više puta je boravio u Islamabadu i sastao se sa premijerom Sharifom, načelnikom Munir i ministrom unutrašnjih poslova Mohsinom Naqvijem. Događaji su obuhvatili dogovore o pojačanoj saradnji u kontra-terorizmu, upravljanju granicom, sajber bezbednosti, migrantima, borbi protiv narkotika i krijumčarenja ljudi, kao i koordinaciju protiv pretnji sa afganistanske strane duž oko 900 km zajedničke granice.

Ekonomija ostaje ključni cilj: dve strane su se obavezale da ciljaju rast bilateralne trgovine sa približno 3 milijarde na 10 milijardi USD kroz poboljšanja transportne infrastrukture, carinskih procedura, modernizaciju železnice (Taftan–Mirjaveh), promovisanje kamionskog prometa i formiranje graničnih posebnih ekonomskih zona. Stabilnost obe države važna je za ostvarenje potencijala u okvirima kineskog Pojasa i Puta, uključujući Pakistanov CPEC i iranske veze u INSTC.

Uticaj Jačanja Uloge Bezbednosnih Struktura

Dominacija IRGC-a dovodi do praktičnog, pretnjama usmerenog partnerstva sa Pakistanom: zajednički interesi u suzbijanju balučkog militanta, prekograničnog kriminala i nestabilnosti podudaraju se sa prioritetima iranskog bezbednosnog establišmenta, što olakšava koordinaciju i razmenu obaveštajnih podataka. Istovremeno, povezanost IRGC-a i bonyada (dobrotvornih fondacija) s privredom mogla bi podržati infrastrukturne projekte, ali sankcije ostavljaju značajnu notu opreza za formalne i velike investicije.

Postoje i komplikacije: Chabahar, luka koju je razvila Indija, ostaje geopolitički faktor koji bi mogao da utiče na investicione odluke New Delhija, a izveštaji o navodnom transšipingu kineskih sistema vazdušne odbrane preko Pakistana u Iran izazivaju dodatnu zabrinutost i negiranja iz Pekinga.

Rizici i perspektiva

Glavni rizici su regionalna eskalacija koja bi otežala Pakistanu balansiranje odnosa sa SAD i zalivskim državama, sekundarne posledice sankcija koje ograničavaju formalne ekonomske sporazume, i potencijalna fragmentacija odlučivanja u Teheranu koja može dovesti do nepredvidivih signala. Ipak, u kratkom i srednjem roku izgledi su uglavnom pozitivni: očekuju se dalji visoki nivoi kontakata, operativna saradnja u oblasti bezbednosti granica i postepena konkretizacija infrastrukturnih i trgovinskih projekata.

Zaključak: Pakistan nastavlja da koristi svoju geostratešku poziciju — sada i kao posrednik — kako bi otvarao ekonomske i sigurnosne kanale sa Iranom. Ako Islamabad pametno kombinira medijaciju sa jasnim ekonomskim interesima i transparentnim mehanizmima saradnje, može ojačati regionalnu povezanost i sopstvene razvojne šanse.