Pet godina pod Talibanom: Da li Zapad još uvek ima uticaj?

U blago izbeloj podrumskoj radionici južno od Kabula dvanaest mladih žena meša šerpe pune ključajućih višanja i šljiva i lepi etikete na staklene tegle džema. Takvi mali poduhvati ostali su među retkim mestima gde žene i dalje stiču veštine i zarađuju novac pod vlašću Talibana.

Radionicu vodi Najia, 47-godišnja preduzetnica i majka devetoro dece, koja je udala sa 14 godina. Pojačane restrikcije sada zahtevaju da muškarci nose proizvode na pijace, dok na sajmovima samo muški prodavci smeju da predstavljaju robu. 'Svet mora da razgovara sa Talibanom drugačije, jer dosadašnje mere ne funkcionišu', kaže Najia. 'Život ženskih stanovnica Avganistana mora da se promeni — gubimo nadu.'

Ženska prava i društvena isključenost

Pet godina nakon što su talibanski borci ušli u Kabul 15. avgusta 2021, pokret je konsolidovao vlast: žene su izbačene iz velikog dela javnog života, a devojčicama je zabranjeno školovanje iznad 12. godine. Ta ograničenja su samo jedan deo šireg skupa uredbi koje utiču na slobodu kretanja, zapošljavanje i rad civilnog sektora.

Međunarodni odgovor — podeljen i neujednačen

Međunarodna zajednica je podeljena između pritiska i diplomatskog angažmana. Dok su mnoge zapadne države fokusirane na ljudska prava i uslovljavanje pomoći, druge zemlje — uključujući Kinu, Rusiju i Ujedinjene Arapske Emirate — nastavljaju ekonomske i političke kontakte sa Kabulsom. Rusija je jedina zemlja koja je formalno priznala talibansku vladu, ali sve veći broj država vodi de fakto odnose kroz sporazume, ambasade i trgovinske projekte.

Diplomatija, UN i proces 'Mosaic'

Ujedinjene nacije ostaju prisutne i zagovaraju pristup koji kombinuje humanitarnu pomoć i diplomatski pritisak. Novi pregovarački format 'Mosaic' pokušava da ujedini razgovore oko šest ključnih tema — od ljudskih prava i inkluzivnog upravljanja do protivterorističkih mera i zahteva Talibana za ublažavanjem sankcija i zamrzavanjem sredstava. UN opisuje napredak kao spor i nejednolik: 'Zastao proces je bolji nego nikakav proces', kaže Georgette Gagnon.

Rad na terenu: zaobilazna rešenja i lokalne dinamike

Na lokalnom nivou humanitarne i razvojne organizacije traže 'workarounds' kako bi održale projekte i omogućile ženama pristup radu i uslugama — rad od kuće, odvojeni prostori, ili promenjeni logistički aranžmani. Te dogovore često vode iskusni afganistanski zaposlenici i lokalni pregovori, ali su sporazumi često neformalni i krhki.

Kontroverze: Normalizacija vs. Uslovi

Dok neki pozivaju na tiše, diskretno diplomatsko angažovanje kao realniji put ka promenama, aktivistkinje i organizacije za ljudska prava upozoravaju na opasnost 'postepenog normalizovanja' režima bez jasnih ustupaka za prava žena. Primera radi, susret talibanske delegacije u Briselu izazvao je optužbe da se radi o političkoj, a ne samo tehničkoj odluci.

'Ne mislim da rešenje leži u tome da svet pronađe pravu formulu za razgovor sa Talibanom', kaže jedan zapadni analitičar. 'Prave promene moraju doći iznutra.'

Zaključak

Pet godina pošto su Talibani preuzeli vlast, situacija u Avganistanu ostaje nesigurna i komplikovana. Međunarodni pristupi su podeljeni, UN nastavlja da pokušava da uspostavi delotvornu diplomatiju, a na terenu se bore da očuvaju osnovne usluge i zaštitu za najranjivije. Dok mnogi talibanski zvaničnici pokazuju spremnost za tehnički razgovor, ključna pitanja — posebice obrazovanje devojčica i osnovna prava žena — ostaju nerazrešena.

Najia i mnogi drugi u Avganistanu i dalje se nadaju da međunarodna pažnja i podrška neće presahnuti.