Mapirano: Senčni rat atentata Moskve i Kijeva — od Kijeva do Madrida

Uhapšenje koje je otkrilo širi senčni rat

Kada je britanski državljanin Ross David Cutmore uhapšen u Ukrajini pod sumnjom da je pomagao Rusiji u organizaciji i snabdevanju oružjem za političke atentate, otkriven je znatno širi i opasniji aspekt rata između Moskve i Kijeva. Cutmore je, prema optužbama, umešan u uvoz i distribuciju oružja koje je iskorišćeno u ubistvima troje istaknutih Ukrajinaca: aktiviste Demjana Hanula i političarki Iryne Farion i Andrija Parubija.

Obim i taktike kampanje

Ovaj slučaj osvetljava kontinuiranu i sve intenzivniju seriju napada koje sežu od ulica Kijeva i Moskve do predgrađa evropskih gradova. Globalni monitor konflikata ACLED zabeležio je devet pokušaja ili uspešnih ruskih atentata u Ukrajini u periodu 2023–avgust 2025. Meta su varirale — od nacionalističkih aktivista do aktivnih obaveštajnih oficira — često odabrane da podrže Kremljovu priču o suzbijanju „ekstremizma“.

Preokret: rast ukrajinskih operacija unutar Rusije

Istraživanja pokazuju da su ukrajinske operacije za uklanjanje ciljeva u određenim periodima nadmašile ruske napore. Kraj 2024. obeležio je prekretnicu: u prva osam meseci 2025. broj atentata koje su poduhvatile ukrajinske snage unutar Rusije premašio je godišnje ukupne brojke za 2022–2024. Fokus Kijeva pomeren je sa propagandista na ključne arhitekte i operativce Putinovog ratnog aparata.

Primeri preciznih i sofisticiranih napada

Među najupečatljivijim slučajevima je ubistvo general-potpukovnika Igora Kirilova 17. decembra — navodno detoniranog uređaja skrivenog u električnom trotinetu. Dani ranije, inženjer umešan u proizvodnju raketa i dronova, Mikhail Shatsky, ubijen je iz vatrenog oružja. U aprilu 2025. autobombe su odnele živote dvoje visokih zvaničnika povezanih s elektronskim ratovanjem, uključujući generala Jaroslava Moskalika. Mnogi napadi su uključivali kompleksne naprave, poštanske bombe i kurire regrutovane preko interneta — ponekad nesvesne prirode onoga što nose.

Atentati u ruskim teritorijama i izvan njih

Ukrajinski doseg pokazao se trajan i u oblastima koje Rusija drži godinama: atentat na Aleksandra Zaharcenka 2018. bio je rani pokazatelj ovakvih sposobnosti. Od 2022. zabeleženo je najmanje pet istaknutih ubistava u Lugansku, uključujući i likvidaciju ruskog postavljenog ministra unutrašnjih poslova Igora Korneta. U decembru 2024. ubijen je i šef zatvora Olenivka u Donjecku, mesto gde su 2022. stradali brojni ukrajinski zarobljenici.

Ruski odgovori i globalni domet

Moskva je uzvratila sopstvenim pokušajima atentata, često oslanjajući se na lokalne posrednike i regrutovane pojedince. ACLED beleži najmanje devet ruskih pokušaja od 2023. do avgusta 2025. Među žrtvama su bili i ukrajinski nacionalisti i javne ličnosti kao što su Demjan Hanul, Iryna Farion i Andrij Parubij. Atentati su se širili i izvan neposredne ratne zone — primeri ubistava u Madridu (Andrij Portnov) i Alicanteu (Maksim Kuzminov) pokazuju prekogranični karakter sukoba.

Nichita Gurcov, viši analitičar ACLED-a, upozorava: „Duel atentata odvija se paralelno s razgradnjom pravila angažovanja u konvencionalnom ratu. Ova praksa, oslobođena okvira bojišta, može postati samoodrživa spirala nasilja bez prava na pravdu.“

Posledice i rizici za budućnost

Uklanjanje pojedinaca verovatno neće zaustaviti ratne napore ali nameće psihološki teret na one koji učestvuju u invaziji — od propagandista do inženjera i vojnih oficira. Pored toga, postoji realan rizik da nasilje, sa obiljem raspoloživog oružja i neostvarenim računima, potraje i nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

Zaključak

Hapšenje Ross Davida Cutmorea ističe koliko su moderne obaveštajne i sabotažne operacije fleksibilne, uključujući upotrebu lokalnih saradnika, kurira i tehnoloških rešenja. Senčni rat atentata, koji se vodi paralelno s otvorenim sukobom, širi se preko granica i menja prirodu bezbednosti za sve umešane strane.