Sažetak: Izraelski naseljenici su kroz uznemiravanje, postavljanje punktova i nadgledanje naterali Ahmeda Kaabneha i njegove srodnike da napuste zemljište na kojem su živeli generacijama u centralnoj Zapadnoj obali. UN OCHA navodi da je od oktobra 2023. oko 3.200 Palestinaca prognano iz desetina zajednica, dok izveštaji upozoravaju da su mnogi naseljenički punktovi kasnije ozakonjeni. Aktivisti opisuju situaciju kao „zemlju bez zakona“, a odgovornost počinilaca retko se sprovodi.
„Zemlja bez zakona“: Izraelski naseljenici prinudno isteruju beduine s centralne Zapadne obale
Izraelski pritisak i nasilje prinudili porodice da napuste vekovna ognjišta
Ahmed Kaabneh je odbio da napusti zemlju na kojoj su njegova porodica i preci živeli generacijama. Ipak, nakon dugotrajnog uznemiravanja i situacije u kojoj su mladi naseljenici podigli improvizovanu šupu oko 100 metara iznad njegove kuće i počeli da plaše njegovu decu, 45-godišnji Kaabneh kaže da nije imao drugog izbora nego da ode.
Kao i mnoge druge beduinske zajednice u centralnom delu okupirane Zapadne obale, i pojedinačni skup drvenih i metalnih kuća u kojem su nekada živeli Kaabnehov otac i deda sada je napušten.
„Vrlo je teško… ostaviti područje u kome ste živeli 45 godina. Ne dan ili dva, nego skoro ceo život,“
Kaabneh govori iz privremenog skloništa u stenovitim brdima severno od Jerihona: „Oni su jaki, mi smo slabi i nemamo moć.“
Kontekst i razmere
Izrael je okupirao Zapadnu obalu od 1967. godine. Od početka rata u Gazi u oktobru 2023. nasilje na Zapadnoj obali se povećalo; UN-ova humanitarna agencija OCHA izvestila je da je oko 3.200 Palestinaca iz desetina beduinskih i stočarskih naselja prisiljeno da napusti domove od oktobra 2023. godine. Ujedinjene nacije su ocenile da je oktobar 2023. bio najgori mesec po broju incidenata nasilja naseljenika otkako ih beleže od 2006. godine.
Gotovo nijedan počinilac tih napada nije priveden odgovornosti prema izveštajima i izjavama organizacija za ljudska prava.
Praktični pritisci i taktike
Kaabneh, četvorica njegovih braće i njihove porodice sada žive zajedno oko 13 kilometara severoistočno od ranijih domova u oblasti al-Hathrura. U novom improvizovanom smeštaju deca igraju fudbal, pero veš visi na konopcu, ali mesto ne deluje kao dom: život je težak, a bezbednost upitna.
AFP je zabeležio kako su naseljenici podizali punktove, razvijali šatore i karavane na uzvisinama, nadgledali beduinske kuće sa brda i koristili četvorotočkaše i rovokopače da uklone ili preurede objekte. Aktivisti su zatekli prevrtane dečje bicikle i ostavljenu obuću, znakove naglog i haotičnog napuštanja sela.
„Oni uspevaju zahvaljujući haosu. To je, na neki način, zemlja bez zakona. Vlasti postoje, ali se pravila retko sprovode,“
rekla je izraelska aktivistkinja Sahar Kan-Tor iz grupe Standing Together, koja prati ove zajednice i čuva napuštenu imovinu od pljačke.
Političke implikacije
Izveštaji izraelskih posmatrača naselja iz decembra navode da su naseljenici iskoristili stočarske punktove kako bi zauzeli prostor ekvivalentan oko 14% Zapadne obale u poslednjim godinama. NVO organizacije Peace Now i Kerem Navot tvrde da su mnoge od ovih akcija podstaknute ili podržane od strane određenih segmenata izraelske vlade i vojske. Neki članovi izraelske desničarske vlasti sami su naseljenici, a najtvrđa krila vlasti javno zalažu se za aneksiju Zapadne obale.
Aktivisti i lokalni stanovnici smatraju da su ciljane upravo oblasti važne za buduću teritorijalnu povezanost palestinske države, zbog čega pritisci i naseljavanje na tim mestima imaju duguometne političke posledice.
Neizvesna budućnost
Kaabneh upozorava da pretnje ne prestaju ni nakon selidbe: naseljenici su već prolazili putem koji vodi ka njihovim novim lokacijama i osmatrali ih s okolnih brda. „Čak i ovo područje, koje bi trebalo da bude bezbedno, nije zaista sigurno,“ zaključuje on.
Izvori: AFP, UN OCHA, izveštaji NVO Peace Now i Kerem Navot. Tekst sažima zabeležene događaje i izjave učesnika i aktivista.
Pomozite nam da budemo bolji.
