Sažetak: Poljoprivrednici u Istočnoj Evropi, naročito u Harkovskoj oblasti, beleže pad prinosa zbog intenzivnijih suša i ekstremnih temperatura. Tla su tokom leta 2025. dostizala do 140°F (~60°C), a vlažnost vazduha padala je na 25–30%. Prognoze upozoravaju na skoro godišnje suše sredinom 2040‑ih, dok alati poput POSUKHA i mere kao što su zaštitni pojasevi pomažu u prilagođavanju i ublažavanju štete.
Poljoprivreda Na Ivici: Suše U Harkovskoj Oblasti Čine Osnovne Kulture Neizvesnim — „Dovoljno Je Dva Sata Da Se Izgubi Ceo Rod“
Poljoprivreda Na Ivici
Poljoprivrednici širom Istočne Evrope upozoravaju da dugotrajne suše i sve ekstremnije vremenske prilike ozbiljno ugrožavaju proizvodnju hrane i zalihe vode. Prema izveštaju PerRubryke, porast temperature i pomeranje obrazaca padavina doprinose riziku od širenja degradacije zemljišta i u regionima koji su do sada smatrani relativno bezbednim.
Pad prinosа u Harkovskoj oblasti
U Harkovskoj oblasti Ukrajine beleže se tri uzastopne godine pada prinosa, iako mnogi farmeri nisu smanjili ulaganja u zemljište. Lokalni proizvođač Andrii Voronkin naveo je da su prinosi pšenice pre deset godina bili 5–6 t/ha, dok danas iznose oko 3 t/ha.
„Najjači mrazovi se obično događaju rano ujutro, od 4 do 6 sati. To je samo dva sata, ali je dovoljno da uništi gotovo sve cvetove i da izgubite ceo rod.“ — Andrii Voronkin
Ekstremne temperature i vlažnost
Tokom leta 2025. prijavljene su izuzetno visoke temperature tla — do 140°F (oko 60°C) — dok je relativna vlažnost vazduha padala na 25–30%. Klimatološkinja Vira Balabukh iz Ukrajinskog hidrometeorološkog instituta upozorava da su porast globalnih temperatura i pomeranje stepske zone prema severu učinili region znatno sušnijim.
Širi kontekst klimatskih promena
Iako su ekstremni vremenski događaji postojali i ranije, većina naučnika ističe da ljudske aktivnosti pojačavaju njihovu učestalost i intenzitet. Toplija atmosfera zadržava više vlage, što dovodi do intenzivnijih padavina kada one dođu, ali i do većih padova između takvih događaja — rezultat su i bujice i produženi sušni periodi koji iscrpljuju zemljište.
Prema istraživanjima navedenim u izveštaju, većina ukrajinskih regiona može se suočiti sa gotovo godišnjim sušama već sredinom 2040‑ih. Paralelno, Evropska klimatska služba Copernicus potvrdila je da je leto 2024. bilo najtoplije zabeleženo u Zapadnoj Evropi.
Alati i rešenja na lokalnom nivou
Ukrajinski hidrometeorološki institut razvio je POSUKHA, besplatnu veb‑uslugu koja pruža 14‑dnevne prognoze suše i pomaže poljoprivrednicima da planiraju navodnjavanje i zaštitu useva. Organizacije poput WWF‑Ukrajina preporučuju sadnju zaštitnih pojaseva i pošumljavanje kako bi se zadržala vlažnost zemljišta, smanjila erozija i podržao biodiverzitet.
U oblasti Izjum u Harkovu u junu je zasađeno 43 hektara novih stabala, a planira se obnova dodatnih 2,7 hektara do kraja godine — male, ali važne mere prilagođavanja lokalnim uslovima.
Šta mogu uraditi zajednice i pojedinci?
Delovanje na nivou zajednica i pojedinaca ima značajnu vrednost: poboljšanje praksi u upravljanju vodom, podrška politikama za smanjenje emisija i lokalni napori za pošumljavanje i zaštitu zemljišta mogu doprineti smanjenju rizika i povećanju otpornosti agroekosistema.
Zaključak: Region se suočava sa sistemskim promenama koje zahtevaju kombinaciju meteoroloških alata, lokalnih prilagođavanja i šireg političkog odgovora kako bi se ublažile posledice i sačuvala proizvodnja hrane.
Pomozite nam da budemo bolji.
