„Moramo da ga nateramo da radi“: Može li međunarodno pravo doneti pravdu za Gazu?

Život pod sankcijama: lična cena međunarodnog pritiska

Nakon što su vlasti SAD uvele sankcije specijalnoj izvestiteljki UN za okupirane palestinske teritorije, Francesci Albanese, njen posao i privatni život su se dramatično promenili. "Kreditne kartice su prestale da rade", rekla je Albanese za Al Jazeeru. Rezervacija hotela plaćena preko Evropskog parlamenta bila je otkazana, a medicinsko osiguranje odbijeno. Za nju su posledice rada na pitanjima o mogućem genocidu nad Palestincima u Gazi postale i lične.

„Pretvaraju nas u ne-osobe“, izjavila je Albanese na Forumu u Dohi i nazvala sankcije protiv nje "nezakonitim" prema međunarodnom pravu.

Forum u Dohi: pravda u centru pažnje

Na Forumu u Dohi, pod temom "Pravda u akciji: Od obećanja ka napretku", kriza u Gazi dominirala je diskusijama. Pitanja su obuhvatila optužbe za genocid, česte vetove u Savetu bezbednosti koji blokiraju rezolucije o prekidu vatre, i pritiske na međunarodne sudske mehanizme, što čini Gazu testom za pravila zasnovani međunarodni poredak.

Pravno mišljenje i reakcije država

Po pravnim analizama Francesce Albanese, ponašanje Izraela u ratu u Gazi predstavlja genocid — termin koji su upotrebile i organizacije poput Amnesty International, Human Rights Watch i izraelski B’Tselem. Kada su objavljene sankcije protiv Albanese, američki senator Marco Rubio optužio ju je za vođenje "kampanje političkog i ekonomskog ratovanja protiv Sjedinjenih Država i Izraela"; Albanese odbacuje te tvrdnje kao neutemeljene.

Ona tvrdi da je bila izložena kampanjama diskreditacije, uključujući optužbe za antisemitizam i podršku nasilju, te da je primila pretnje iz različitih izvora. Takva atmosfera, kako upozorava, stvara "efekat zaleđivanja" u radu pravnih stručnjaka i organizacija.

Pritisci na MKS i međunarodnu pravdu

U avgustu 2024. SAD su takođe uvele sankcije protiv devet sudija i tužilaca Međunarodnog krivičnog suda (MKS) — uključujući i dvoje evropskih državljana — nakon što je MKS pokrenuo istragu o navodnim ratnim zločinima u Gazi. Albanese je ocenila da se radi o "mafijaškom" pokušaju zastrašivanja, upozoravajući da će to otežati rad sudova i obeshrabriti saradnju.

U novembru 2024. MKS je izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua i bivšeg ministra odbrane Yoava Gallanta zbog navodnih ratnih zločina. Reakcije država bile su podeljene: administracija SAD nazvala je potez skandaloznim, dok su Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada izjavile da će se pridržavati međunarodnog prava, bez jasnog odgovora o sprovođenju naloga.

Obaveze država i pozivi na reformu

Albanese i drugi pravni stručnjaci ističu da zemlje koje nastavljaju transfer oružja Izraelu krše obaveze sprečavanja genocida, pozivajući se na procenu Međunarodnog suda pravde iz januara 2024. da je verovatnost genocida u Gazi realna.

Janine Di Giovanni iz organizacije Reckoning Project ukazala je na dvostruke standarde zapadnih država, navodeći da međunarodni odgovor na Gazu deluje drugačije nego na sukobe poput onog u Ukrajini. Di Giovanni je takođe pozvala na reformu Saveta bezbednosti kako bi se obezbedila efikasnija reakcija kada je Veto prepreka delovanju.

"Bez odgovornosti nema globalne bezbednosti," zaključila je Di Giovanni, naglašavajući potrebu da se procesuiraju navodni zlodela kako bi se sprečila nekažnjivost.

Zaključak

Diskusije iz Dohe pokazuju da međunarodno pravo i mehanizmi za pravdu funkcionišu, ali da su pod snažnim političkim pritiskom. Kako je rekla Albanese: "Ako lek ne deluje, hoćemo li baciti svu medicinu? Ne." Umesto toga, učesnici Foruma pozivaju na jaču primenu i reforme međunarodnih institucija kako bi pravda mogla da bude efikasnija i nepristrasnija.