Krhka Potraga Za Pravdom: Nestanci, Osveta I Prethodna Režimska Odgovornost U Post‑Asadovskoj Siriji

Krhka potražnja za pravdom u post‑Asadovskoj Siriji

Ziad Mahmoud al‑Amayiri sedi pred fotografijama deset članova porodice koje je izgubio 2013. godine i jasno kaže: „Postoje dve opcije: ili mi vlasti daju pravdu, ili ću je uzeti sam.“ Njegova optužba usmerena je na Fadija Saqra, bivšeg komandanta Nacionalnih snaga odbrane (NDF), koga mnogi krive za zločine poput masakra u Tadamonu.

Slobodan osumnjičeni i politička odluka

Saqr negira umešanost u Tadamon, ali porodice žrtava tvrde da su njihovi bližnji uhapsili borci NDF‑a 2013. Umesto suđenja, Saqr je pušten — prema tvrdnjama članova vladinog Odbora za civilni mir, kao deo političkog rešenja („bezbedan prolaz“) koje je novo rukovodstvo koristilo da bi umirilo tenzije u regionima sa jakim alavitskim vezama.

„Niko ne može poricati da je taj bezbedan prolaz doprineo izbegavanju krvoprolića,“ kaže Hassan Soufan iz Odbora. Mnoge porodice, međutim, to ne zadovoljavaju.

Narastajuće tenzije i odložena tranziciona pravda

Godinu dana nakon pada Asadovog režima, nova uprava se suočava s rastućim nezadovoljstvom zbog usporenih, fragmentiranih ili neprozirnih procesa odgovornosti. Privremeni predsednik Ahmed al‑Sharaa najavio je prioritet "ostvarivanja civilnog mira" i sprovođenje "stvarne tranzicione pravde", ali u praksi je postojala napetost između potreba za mirom i očekivanja za pravdom.

Prema Sirijskom opservatorijumu za ljudska prava (SOHR), od pada režima u decembru 2024. do novembra 2025. zabeleženo je oko 1.301 smrt u aktima osvete. Dodatno, masakri na obali u martu odneli su približno 1.400 života, a sukobi u Suvejdi stotine žrtava, prema UN i drugim izveštajima.

Institucije, istrage i kritike

Vlada je formirala dve nacionalne komisije: jednu za širi okvir tranzicione pravde, na čelu sa Abdel Basit Abdel Latifom, i drugu za pitanja nestalih lica — gde zvanična procena govori o približno 300.000 nestalih koji se verovatno nalaze u zatvorima i masovnim grobnicama iz perioda Asadove vlasti. Oba tela su tražila pomoć međunarodnih eksperata, ali nedostaci su očigledni.

„Nedostaje zakonodavni okvir, nedostaje strateški plan i resursi,“ kaže Danny al‑Baaj iz Syrian Foruma. Kritike ukazuju na manjak transparentnosti pri hapšenjima, nejasnoće o pritvorima i ograničenu komunikaciju s porodicama.

Dokazi i izazovi za suđenja

Organizacije poput Commission for International Justice and Accountability (CIJA) pribavile su više od 1,3 miliona dokumenata koji povezuju ozbiljne zločine sa zvaničnicima režima. Dokumenti su izneti iz objekata bezbednosnih službi, policije i drugih institucija, često pod rizikom tokom sukoba.

Ipak, prelazak od arhiva dokaza do javnih nacionalnih suđenja zahteva obimnu reformu: pravnu i administrativnu infrastrukturu, obuku sudija, forenzičke kapacitete i jasne proceduralne standarde. Mohammad Reda Jalkhi, šef komisije za nestala lica, upozorava da su potrebni značajni resursi za analizu podataka i rad u laboratorijama.

Ljudi u centru priče

Porodice, aktivisti i eksperti upozoravaju da dugotrajno odlaganje pravde povećava rizik od samovoljnih osvetničkih akcija i produžava patnju najbližih. Wafa Ali Mustafa, čiji je otac Ali Mustafa nestao pre 12 godina, zahteva jednostavnu transparentnost: „Bar komunicirajte s nama, bar recite šta radite.“

Zaključak

Sirija se nalazi u delikatnom prelaznom periodu: posredovanje mira i odgovornost za prošle zločine moraju ići zajedno, ali to zahteva zakonodavni okvir, resurse i poverenje u institucije. Za mnoge, kao što je al‑Amayiri, najvažniji cilj je i dalje mogućnost da pronađu i dostojno sahrane svoje najmilije — i da dobiju odgovore o tome ko je odgovoran.