Tim sa Univerziteta Kyushu razvio je novu metodu uzorkovanja vode do 1.000 m i otkrio stalnu prisutnost malih mikroplastika u koncentracijama od 1.000 do 10.000 čestica/m³. Zbog biofoulinga neke čestice dostižu neutralnu uzgonost i lebde na 100–300 m, dok druge potonu do morskog dna. Istraživači procenjuju da mikroplastika može ostati u vodenom stubu 20–40 godina, što zahteva hitne mere i dalja istraživanja uticaja na ekosisteme.
Nova metoda otkriva alarmantnu rasprostranjenost mikroplastike u okeanima — potrebne hitne mere
Naučnici sa Univerziteta Kyushu razvili su novu, precizniju metodu uzorkovanja vode do dubine od 1.000 metara, koja je otkrila stalnu i široko rasprostranjenu prisutnost malih mikroplastika u okeanu. Iako rezultat pruža važne naučne uvide, on takođe ukazuje na ozbiljnost i dugoročne posledice zagađenja plastikom.
Studija je objavljena u časopisu Environmental Science & Technology, a istraživači su u pratećem saopštenju istakli da je novina u metodologiji — uzimanje uzoraka na više dubina umesto oslanjanja na mreže ili pumpane uzorke — omogućila detaljniji pregled vertikalne raspodele mikroplastike.
Ključni nalazi
Primena nove metode pokazala je da su male mikroplastike prisutne praktično u svakom sloju ispitivanih voda. Na različitim lokacijama registrovane su koncentracije u rasponu od 1.000 do 10.000 čestica po kubnom metru.
Istraživači su detaljno pratili i ponašanje tih čestica: zbog niske gustine, mikroplastika obično pluta blizu površine, ali proces poznat kao biofouling — prianjanje bakterija, algi i drugih organizama na površinu čestica — menja njihovu ukupnu gustinu.
Neki komadići mikroplastike dostižu stanje ravnoteže (neutralnu uzgonost) i ostaju da lebde na dubinama otprilike između 100 i 300 metara, dok oni sa intenzivnijim biofoulingom postaju gušći i potonu do morskog dna.
Trajanje i posledice
Istraživači procenjuju da mikroplastika koja pluta može ostati u vodenom stubu između 20 i 40 godina, što ukazuje na dugotrajne ekološke efekte. Sitna plastična vlakna mogu izazvati toksične efekte i probleme u varenju kod morskih organizama, apsorbovati štetne hemikalije i ugroziti hranidne lance, pa i kvalitet vode koja dospeva do ljudi.
"Razumevanje ekološkog uticaja mikroplastike zahtevaće još vremena, ali naši nalazi pokazuju da se morsko okruženje nepovratno zagađuje i da su potrebne hitne protivmere," rekao je prof. Atsuhiko Isobe, vođa studije.
Preporuke i naredni koraci
Autori pozivaju na dalje praćenje i istraživanja kako bi se utvrdio uticaj na morske ekosisteme i lanac ishrane. Takođe naglašavaju važnost prevencije: smanjenje upotrebe jednokratne plastike, korišćenje višekratnih boca i odgovorno recikliranje su konkretni koraci koje pojedinci mogu preduzeti.
Ovo istraživanje dopunjava globalne napore da se razume opseg i ponašanje mikroplastike u okeanu i služi kao upozorenje da su sistemske mere — u industriji, politici i potrošnji — neophodne kako bi se smanjila dalja šteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
