Šta Bi Se Zaista Desilo Sa Vašim Telom Na Svakoj Planeti Sunčevog Sistema?

Naša Zemlja je retka u tome što kombinuje povoljnu atmosferu, odgovarajući pritisak i zaštitno magnetno polje koje nas štiti od štetnog Sunčevog zračenja. Ostale planete u Sunčevom sistemu nisu toliko poželjne — svaka ima ekstremne uslove koji bi ljudsko telo ili opremu uništili na različite načine. U nastavku sažimamo šta bi se dogodilo sa vašim telom da pokušate da posetite površinu ili „površinske“ slojeve svake planete.

Merkur

Merkur je ekstremno vruć tokom dana i izuzetno hladan noću zbog gotovo potpune odsutnosti atmosfere. Dnevne temperature mogu dostići oko 430 °C (≈800 °F), dok noću padaju na oko −180 °C (≈−290 °F). Bez atmosfere biste se vrlo brzo ugušili; tokom dana bi vas zagrevanje i zračenje ozbiljno oštetili, a noću biste zamrznuli. Gravitacija je oko trećina zemaljske, a magnetno polje Merkura je slabo (oko 1% Zemljinog), iako u trajnoj tami polova postoje zaleđene regije s vodom.

Venera

Venera je svojom veličinom slična Zemlji, ali njeni površinski uslovi su neprijateljski: gusta atmosfera od ugljen‑dioksida i oblaci sumporne kiseline, površinska temperatura oko 465 °C (≈870 °F) — dovoljno da istopi olovo — i pritisak od približno 92 bara (oko 1.330–1.350 psi). Bez potpunog oklopnog odela i sistema za disanje i stabilizaciju pritiska bili biste ugušeni, smrskani i izgarani u vrlo kratkom roku. Venera je i primer opasnosti efekta staklene bašte.

Mars

Mars je najrealnija meta za ljudska istraživanja i eventualnu kolonizaciju, ali i on nije bez problema. Gravitacija je oko trećine zemaljske, atmosfera je veoma tanka i sastoji se pretežno od CO2, sa veoma malo kiseonika. Dnevne temperature mogu biti do ~20 °C (≈70 F), a noću padnu i do oko −143 °C (≈−225 F). Površinski pritisak je veoma nizak (nekoliko milibara), pa biste bez odela brzo izgubili svest zbog dekompresije i nedostatka vazduha. Mars ima i snažne peščane oluje koje mogu otežati vidljivost i rad opreme.

Jupiter

Jupiter je gasoviti džin bez čvrste površine: „površina“ koju biste videli je gusti sloj vodonika i helijuma. Disanje je nemoguće, a ogromno magnetno polje stvara smrtonosne pojaseve zračenja koji bi nezaštićenu osobu ubili za nekoliko sati. Kako se spuštate dublje, pritisak i temperatura rastu do ekstremnih vrednosti — unutrašnje temperature mogu dostići desetine hiljada stepeni — pa biste bili smrskani i ispečeni pre nego što biste ikada stigli do „jezgra“.

Saturn

Saturn je takođe gasoviti džin s pretežno vodoničnom atmosferom i bez čvrste površine. Pad kroz oblake poremetio bi vam disanje i ubrzo dovеo do gušenja; kako pritisak raste prema unutrašnjosti, gasovi se kondenzuju i stvaraju okolinu koja bi slomila i opremu i telo. Dodatno, Saturnovi vetrovi mogu dostići preko 1.700 km/h (preko 1.100 mph), a prstenovi, sastavljeni od leda i stena, predstavljaju opasnost tokom prilaza.

Uran

Uran je ledeni džin sa velikim delom mase u obliku tečnih ili polutečnih mešavina vode, metana i amonijaka. Spoljašnja temperatura iznosi oko −195 °C (≈−320 F). Ljudsko telo bi zamrznulo pri spuštanju, a kako se pritisak i temperatura menjaju prema unutrašnjosti, telo bi bilo uništeno pritiskom i toplotom. Vetrovi na Uranu mogu doseći i do ~900 km/h (≈560 mph).

Neptun

Neptun je najsnažnije vetrovita planeta u sistemu: brzine vetrova mogu prelaziti ~1.900 km/h (≈1.200 mph). Spoljašnje temperature padaju do oko −210 °C (≈−346 F). Atmosfera od vodonika, helijuma i metana je nedovoljna za disanje, a ispod oblaka verovatno postoje izuzetno visoki pritisci i toplote koji bi smrznuto, a zatim rastopljeno i zgnječili telo koje bi probilo gasni omotač.

Zaključak: Većina planeta Sunčevog sistema izlaže ljudsko telo kombinaciji opasnosti — gušenje, opekotine, smrzavanje, smrtonosna zračenja, ekstremni pritisci i uraganski vetrovi. Od svih, Mars je jedini koji trenutno deluje izvodljivo uz značajna tehnološka ulaganja: štitovi, staništa i odela za život.