Otkrivena veza: Burtele stopalo pripada retkoj vrsti koja je živela pored Lucy

Naučnici veruju da su razrešili višegodišnju misteriju Burtele stopala — skupa kostiju stare oko 3,4 miliona godina pronađenih 2009. godine u Etiopiji. Nova studija objavljena 26. novembra u časopisu Nature povezuje te kosti i novi set fosila sa vrstom Australopithecus deyiremeda, malo poznatom homininom koji je koegzistirao sa slavnom Australopithecus afarensis (poznatom kao Lucy).

Osam kostiju stopala pronađenih na lokalitetu Burtele kod Woranso‑Mille u afarskom basenu pokazuje karakteristike koje se значајно разликују од Lucyinog stopala — pre svega prisustvo opozabilnog prsta, što ukazuje na veću spretност u penjanju po drveću. Zbog toga su istraživači još 2009. zaključili da stopalo pripada drugoj vrsti, ali su tada imali premalo ostataka da bez sumnje proglase novu vrstu.

Vođa istraživanja, paleoantropolog Yohannes Haile‑Selassie sa Arizona State University, prethodno je 2015. objavio da vilica i zubi iz istog područja, datovani između 3,33 i 3,59 miliona godina, pripadaju novoj vrsti koju su nazvali A. deyiremeda. Najnovija analiza uključila je dodatne fosile i sada povezuje Burtele stopalo sa tom vrstom.

Šta nalazi znače za razumevanje ranog bipedalizma

Studija navodi da je A. deyiremeda verovatno hodao uspravno, ali na drugačiji način od moderne ljudske vrste: umesto da se odgurivao palcem, pri kretanju je verovatno koristio drugi prst stopala. To ukazuje da se bipedalnost kod ranih hominina javila u više oblika, a ne kao jedinstveni, stabilni način kretanja.

"Bipedalizam kod ovih ranih predaka pojavljivao se u različitim oblicima. Nalaz poput Burtele stopala pokazuje da je postojalo mnogo načina hoda na dve noge," rekao je Haile‑Selassie.

Razlike u ishrani i ekološka niša

Istraživači su primenili izotopnu analizu na osam zuba pripisanih A. deyiremeda. Rezultati ukazuju da je ova vrsta pretežno hranila lišćem drveća i grmljem, dok su podaci o Lucy (A. afarensis) pokazali širu ishranu koja je uključivala biljne vrste vezane za travnate površine. Ove razlike sugerišu ekološku podelu i smanjuju verovatnoću direktne konkurencije između dve vrste.

Implikacije za evoluciono stablo hominina

Analize pokazujе da A. deyiremeda kombinuje neke primitivne crte slične starijem A. anamensis i neke sličnosti sa kasnijim vrstama kao što je A. africanus. Ako je A. deyiremeda zaista potomak A. anamensis, to bi moglo promeniti dosadašnji prikaz jednostavne linije razvoja (A. anamensis → A. afarensis → A. africanus → Homo). Umesto toga, moguće je da je A. anamensis dao više sestrinskih grana, čime se evoluciona istorija ranih hominina čini „razgranatijom".

Fred Spoor iz Natural History Museum u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, ocenio je da ova studija može doprineti širem prihvatanju A. deyiremeda kao vrste i izazvati preispitivanje uloge Lucy kao direktne pretkinje Homo roda.

Ryan McRae iz Smithsonian National Museum of Natural History upozorava da je mogućnost da je Lucy evolucioni slepi put još uvek hipoteza i da su potrebni dodatni nalazi da bi se doneli čvršći zaključci.

Šta sledi

Haile‑Selassie i tim planiraju dalje istraživanja u Etiopiji kako bi pronašli više fosila A. deyiremeda i A. anamensis. Dodatni ostaci bi pomogli da se razjasne veze među vrstama i preciznije rekonstruiše porodično stablo ranih hominina.

Zaključak: Povezivanje Burtele stopala sa A. deyiremeda pojačava dokaze da su u istom regionu i vremenu koegzistirale najmanje dve vrste ranih hominina koje su se razlikovale po načinu hoda i ishrani — nalaz koji komplikuje i obogaćuje priču o ljudskom poreklu.