Interferometrijska posmatranja CHARA iz 2021. otkrila su neočekivanu složenost u dvema novama — V1674 Herculis i V1405 Cassiopeiae. V1674 je pokazala višestruka, pravokutna izbacivanja materije, dok je V1405 zadržala spoljašnje slojeve više od 50 dana pre konačnog izbacivanja. Obe su emitovale gama-zrake zabeležene teleskopom Fermi, što ukazuje na povezanost geometrije izbacivanja i visokofrekventne emisije.
Dve 'nove' bele patuljke preispituju teorije — neočekivana složenost V1674 Herculis i V1405 Cassiopeiae
Poslednja posmatranja dvostrukih eksplozija belih patuljaka menjaju naše razumevanje kako nastaju nove i šta se događa pri kraju života takvih zvezda. Preliminarna analiza, predstavljena u studiji objavljenoj 5. decembra u Nature Astronomy, označena je kao značajan iskorak u proučavanju ovih dramatičnih događaja.
To što sada možemo gledati kako zvezde eksplodiraju i odmah videti strukturu materije koja se izbacuje u svemir je izvanredno,
rekao je astronom John Monnier sa University of Michigan, koautor pomenute studije.
Ovo otvara novo prozor u proučavanje jednih od najdramatičnijih događaja u univerzumu.
Kako nastaje nova? Nove se javljaju u dvostrukim sistemima kada umirući beli patuljak postepeno preuzima materiju sa svoje zvezde-pratioca. Tradicionalno se smatralo da nova predstavlja jedinstveni, kratkotrajan eksplozivni događaj, ali najnovija posmatranja dovode tu pretpostavku u pitanje.
Šta su otkrili posmatrači?
Tokom 2021. godine, instrumenti Center for High Angular Resolution Astronomy (CHARA) Array u Kaliforniji zabeležili su erupcije dve nove: V1674 Herculis i V1405 Cassiopeiae. V1674 Herculis zasijala je i ugasila se za samo nekoliko dana — jedna od najbržih novnih na zabeleženim — ali je istovremeno proizvela dva međusobno pravokutna mlaza gasa, što ukazuje na više, orijentisanih izbacivanja materije.
V1405 Cassiopeiae je, nasuprot tome, pokazala mnogo sporiji tok: njeni spoljašnji slojevi ostali su netaknuti više od 50 dana pre nego što su konačno izbačeni. To je prvo direktno posmatranje odloženog izbacivanja materije pri novoj.
Obe eksplozije su takođe registrovane u gama-opsegu od strane NASA-inog Fermi Gamma-ray Space Telescope, što povezuje optička i visokofrekventna zračenja sa geometrijom i dinamikom izbacivanja materije.
Ova zapažanja nam omogućavaju da u realnom vremenu pratimo zvezdanu eksploziju, što je dugo smatrano izuzetno izazovnim,
objasnio je astrofizičar Elias Aydi sa Texas Tech University i koautor studije.
Umesto jednog prostog bljeska, otkrivamo pravu složenost tih procesa — kao prelazak sa zrnate crno-bele fotografije na video visoke rezolucije.
Ulogа interferometrije
Ključni napredak omogućila je tehnika interferometrija, koja kombinuje svetlost sa više teleskopa kako bi se značajno poboljšala rezolucija. Zahvaljujući tome moguće je direktno snimiti brzo promenljive i dinamične strukture u blizini eksplodirajućih zvezda. Interferometrija je bila ključna i u snimanju centralne crne rupe naše galaksije.
Studija naglašava da ove novе nisu samo vatromet — one su laboratorije ekstremne fizike. Posmatranjem kako i kada se materija izbacuje, naučnici mogu bolje povezati nuklearne reakcije na površini belog patuljka, geometriju izbačenog materijala i emisiju visokih energija koju detektujemo iz svemira, kako je istakla Laura Chomiuk sa Michigan State University.
Implikacije: Otkrića verovatno menjaju neka dugogodišnja shvatanja o ponašanju novих i otvaraju novu eru preciznih posmatranja koja će pomoći da se razjasne mehanizmi eksplozija, ubrzanja čestica i produkcije gama-zraka.
Pomozite nam da budemo bolji.
