Oznaka SAD kao CPC izazvala je žestoku debatu — da li su u pitanju verski progon, sukobi stočara i poljoprivrednika ili delovanje ekstremističkih grupa. Nasilje je u porastu: NHRC prijavljuje 2.266 ubijenih u prvoj polovini godine, dok su dugoročne procene velike (CFR: >100.000 od 2011.). Glavni akteri su Boko Haram, ISWAP, bandi i Fulaniji; oko 2 miliona raseljenih. Potrebna je sveobuhvatna strategija koja kombinuje bezbednost, razvoj i lokalno pomirenje.
Analiza: Šta pokreće eskalaciju nasilja u Nigeriji?
Oznaka Nigerije као "Country Of Particular Concern" (CPC) od strane Sjedinjenih Država ponovo je otvorila raspravu o prirodi nasilja u toj zemlji: radi li se o verskom progону, sukobima između stočara i poljoprivrednika, delovanju islamskih ekstremista ili kombinaciji svih ovih faktora.
Šta se dogodilo i zašto je to važno
Krajem oktobra američki predsednik je prema Zakonu o međunarodnoj verskoj slobodi označio Nigeriju kao zemlju od posebne zabrinutosti zbog "ozbiljnih kršenja verske slobode". Odluka je usledila pod pritiskom američkih zakonodavaca i organizacija za ljudska prava, nakon talasa nasilja i otmica u različitim delovima zemlje.
Obim nasilja
Nasilje je postalo endemično i, prema dostupnim izvorima, intenzivno raste. Nacionalna komisija za ljudska prava (NHRC) izvestila je о 2.266 ubijenih u prvoj polovini godine od strane militanata ili naoružanih kriminalnih grupa — što je znatno i poražavajuće. Dugoročne procene ukazuju na ozbiljan bilans: preko 100.000 civila poginulo je od 2011. (procena Council on Foreign Relations), dok ACLED beleži oko 52.915 civila ubijenih u ciljanom političkom nasilju od 2009. godine.
Ko su glavni akteri
Glavni izvori nasilja obuhvataju tri grupe:
- Islamski pobunjenici — Boko Haram i radikalne odcepničke frakcije kao što je ISWAP (Islamic State West Africa Province), koje su počele u severoistočnom delu zemlje, ali su se proširile i u druge regione.
- Bandi i naoružane bande — posebno u severozapadnim delovima, profitiraju otmicama i otkupninama.
- Stočari (uglavnom Fulaniji) — sukobi sa poljoprivrednim zajednicama zbog pristupa zemljištu i pašnjacima, pojačani klimatskim promenama i demografskim pritiscima.
Kako se faktori međusobno utiču
Ovi akteri često deluju povezano: islamske ekstremističke grupe koriste otmice za finansiranje i ponekad sarađuju s bandama; tenzije između stočara i poljoprivrednika postaju verski ili etnički obojene, što omogućava radikalizaciju manjeg broja učesnika. Klimatske promene, desertifikacija i brzi rast stanovništva dodatno su suzili resurse i pogoršali sukobe.
Posledice za civile
Osim ubistava i otmica, posledice uključuju ogromno raseljavanje: Ujedinjene nacije procenjuju da je oko dva miliona ljudi primorano da napusti domove — prvobitno u severoistoku, а sve češće i u Središnjem pojasu (Middle Belt). Mnogi žive u privremenim kampovima, bez stabilnog pristupa osnovnim uslugama.
Odgovor vlasti i izazovi
Nigerijska vlada kategorički odbacuje tvrdnje о ciljanim verskim progonima i ističe da су sukobi često ekonomski i teritorijalni. Međutim, kapacitet savezne vlasti da efikasno kontroliše sve regione je ograničen — kako to slikovito opisuje John Campbell poređenjem sa arhipelagom: vlast drži neke "ostrve" a okružena je ogromnim "morskim" prostorima van svog direktnog nadzora.
Šta je potrebno
Rešenja moraju biti sveobuhvatna: kombinacija sigurnosnih mera, borbe protiv banditizma i terorizma, razvojnih programa koji ublažavaju pritisak na resurse, lokalnog pomirenja i unapređenja državnog prisustva u marginalizovanim oblastima. Jednostavni ili isključivi narativi (samo verski progon ili samo konflikt stočara i poljoprivrednika) mogu pogoršati situaciju i otežati primenu efektivnih politika.
Zaključak: Nasilje u Nigeriji je višeslojno i zahteva koordinisane, dugoročne mere koje prepoznaju bezbednosne, ekološke, ekonomske i društvene uzroke sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
