Izlaznost: Na izborima za Zakonodavni savet Hongkonga izlaznost je iznosila 31,9%, odnosno oko 1,32 miliona glasova, što je skoro rekordno nisko.
Uzroci: Manje registrovanih birača (341.500 manje), ograničenja uvedena izbornim reformama i sankcije za pozivanje na bojkot smanjili su direktnu političku participaciju.
Kontext: Nedavni požar sa najmanje 159 mrtvih i oštre reakcije vlasti dodatno su potkopale poverenje građana u vlasti i sistem.
Izlaznost na nedeljnim izborima za Zakonodavni savet Hongkonga iznosila je 31,9%, što je gotovo rekordno nizak nivo i tek malo više od 30,2% zabeleženih 2021. godine.
Ukupno je na birališta izašlo oko 1,32 miliona ljudi, u poređenju sa 1,35 miliona 2021. godine. Manji broj glasova delom se objašnjava time što je u biračke spiskove upisano oko 341.500 manje birača uprkos državnoj kampanji vrednoj 165 miliona dolara koja je obuhvatala produženo radno vreme biračkih mesta, veliku promotivnu kampanju i vaučere prihvatljive u lokalnim radnjama.
U 90-članom Zakonodavnom savetu samo je 20 mesta bilo popunjavano direktnim glasanjem. Preostalih 70 mesta izabrana su indirektno — preko odbora ili kroz funkcionalne izborne krugove koji predstavljaju profesije i organizacije, u kojima je izlaznost bila znatno veća, čak do 99% u nekim segmentima.
Promene izbornog sistema koje je vlast iz Pekinga uvela nakon protesta 2019–2020. godine znatno su ograničile prostor za neposrednu političku konkurenciju: broj direktno izabranih mesta znatno je smanjen, a kandidati moraju da dobiju podršku uskog kruga političkih elita kako bi bili kvalifikovani za trku. Ta ograničenja su, prema kritikama, dodatno umanjila demokratsko predstavljanje u telu koje je i ranije optuživano da deluje kao poslušan organ vlasti.
Iako je pojedinačno neprolaženje izbora i dalje legalno, od 2021. je kažnjivo pozivanje drugih da bojkotuju glasanje — antikorupcijske i druge vlasti saopštile su da su tokom aktuelnog izbornog ciklusa priveli 11 osoba zbog, kako navode, podsticanja na neizlazak ili namerno poništavanje listića.
Izbori su održani nešto više od nedelju dana nakon požara u stambenom kompleksu visokih zgrada u kojem je poginulo najmanje 159 ljudi, najviše žrtava u poslednjim decenijama teritorije. Gnev zbog navodnih kršenja bezbednosnih propisa i lošeg nadzora radova doveo je do zahteva za odgovornošću vlasti.
Oštre mere vlasti — uklanjanje improvizovanih memorijala, skidanje univerzitetskih zidova sa zahtevima za pravdu i hapšenja organizatora protesta pod optužbama koje se povezuju sa kršenjem zakona o nacionalnoj bezbednosti — dodatno su potkopale poverenje birača i doprinele apatičnosti prema učestvovanju na izborima.
Zaključak: Niska izlaznost odražava kombinaciju manjeg broja registrovanih birača, ograničenja u izbornom sistemu i rastućeg nezadovoljstva javnosti posle velike tragedije — sve zajedno signaliziraju dalji pad poverenja u politički sistem Hongkonga.
Pomozite nam da budemo bolji.
