Tim Univerziteta u Memfisu potvrdio je ponovno otkriće većeg žižakarevog kornjaša, vrste koja se smatrala izumrlom nakon kolapsa američkog kestena početkom 20. veka. Poslednje zabeleženo viđenje bilo je 1997, ali DNK analiza larvi upoređena sa muzejskim primercima potvrdila je identitet. I otkriće i potvrda ostvareni su zahvaljujući fotografijama na iNaturalistu i angažmanu volontera — primer važnosti građanske nauke.
Univerzitet u Memfisu Ponovo Otkrio Bubu Za Koju Se Smatralo Da Je Izumrla
MEMFIS, Tenesi — Tim istraživača sa Univerziteta u Memfisu u ponedeljak je objavio da je ponovo otkriven kornjaš koji se dugo smatrao izumrlim: veći žižakarev kornjaš (greater chestnut weevil).
Dr Duane McKenna, direktor Centra za istraživanje biodiverziteta Univerziteta u Memfisu (CBio), i doktorand Michael Charles kažu da je ova vrsta decenijama smatrana primerom koizumiranja—gubitka zavisnih vrsta usled kolapsa njihovih domaćina.
„Decenijama je veći žižakarev kornjaš predstavljao klasičan primer koizumiranja — gubitka zavisnih vrsta usled pada njihovih domaćina,“ rekao je dr McKenna. „Njeno ponovno otkriće je retka dobra vest u širem kriznom kontekstu biodiverziteta i podsećanje da imamo kratak prozor da pronađemo i zaštitimo vrste koje tiho klize ka izumiranju.“
Vrsta je bila usko povezana sa američkim kestenom, čija je populacija početkom 20. veka drastično opala nakon uvođenja patogena koji su praktično istrgli drvo iz divljine. Poslednje pouzdano zabeleženo viđenje ovog kornjaša bilo je 1997. godine.
Kako su naučnici otkrili da nije izumro
Istraživači su prvo primetili potencijalne dokaze na platformi iNaturalist, gde volonteri postavljaju fotografije biljaka i životinja. Fotografije koje su uočili podsećale su na izgubljeni kornjaš, pa je doktorand Charles krenuo na terenska istraživanja.
Tokom terenskog rada prikupio je larve, iz kojih je izvukao DNK i sekvencirao je za upoređivanje sa istorijskim muzejskim primercima vrste. Analiza genetskih podataka potvrdila je da je reč o istom taksonu i da vrsta nije izumrla.
Osobitost ovog kornjaša su izuzetno duga usna usta — duža od tela — koja koristi da proboji plodove kestena radi ishrane i polaganja jaja.
„Ovo ponovno otkriće ne bi bilo moguće bez posmatranja volontera i digitalnih alata koji povezuju njihove podatke sa naučnicima,“ rekao je Charles. „Pokazuje da svako sa pametnim telefonom može pomoći u otkrivanju ugroženih vrsta i stvarno doprineti zaštiti biodiverziteta.“
Ovaj primer ističe značaj građanske nauke i modernih digitalnih platformi u otkrivanju i očuvanju retkih i potencijalno ugroženih vrsta. Naučnici naglašavaju da je sada važno pratiti populaciju i preduzeti mere očuvanja pre nego što bude prekasno.
Izvor: Univerzitet u Memfisu / saopštenje za javnost
Pomozite nam da budemo bolji.
