Kineski tim je genetski prilagodio gljivu Fusarium venenatum i dobio modifikovani soj FCPD koji proizvodi protein brže i efikasnije bez unošenja strane DNK. FCPD zahteva 44% manje šećera i proizvodi protein 88% brže, a simulacije pokazuju do 70% manje potrebnog zemljišta i 78% manje rizika zagađenja slatkih voda u poređenju sa proizvodnjom piletine u Kini. Rad, objavljen u Trends in Biotechnology, ističe potencijal CRISPR-a za održivu proizvodnju alternativnih proteina uz potrebu za daljim bezbednosnim i regulatornim procenama.
Genetski Poboljšano „Gljivino Meso” Moglo Bi Postati Jeftina Zamena Za Piletinu
Kineski naučnici genetski su prilagodili gljivu Fusarium venenatum kako bi dobili proteinsko „meso” koje, prema njima, može predstavljati jeftinu i ekološki prihvatljiviju zamenu za piletinu. Autori ističu da su promene izvedene bez unošenja stranih DNK, uklanjanjem gena povezanih sa delovanjem dve enzime.
Istraživanja su ranije pokazala da uzgoj stoke generiše približno 14% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i da zahteva velike površine zemljišta i znatne količine slatke vode. U tom kontekstu, proteini iz kvasaca i gljiva u laboratorijskim uslovima sve češće se razmatraju kao alternativa mesu, ali prerada tih proteina u proizvode prihvatljive potrošačima i dalje predstavlja izazov.
Protein iz Fusarium venenatum izdvaja se po prirodnoj teksturi i ukusu koji podsećaju na perad, zbog čega je u fokusu istraživanja. U novom radu, objavljenom u časopisu Trends in Biotechnology, tim sa Jiangnan University opisuje kako su genetskim prilagođavanjem poboljšali efikasnost proizvodnje i svarljivost proteina.
„Postoji velika potražnja za boljim i održivijim izvorima proteina za ishranu,” rekao je Xiao Liu iz Jiangnan University. „Uspeli smo da gljivu učinimo ne samo hranljivijom već i ekološki prihvatljivijom prilagođavanjem njenih gena.”
Jedna od ključnih izmena oslabljava ćelijski zid gljive, što omogućava da se više proteina smesti u svaku ćeliju. Druga izmena optimizuje metaboličke puteve, pa soj nazvan FCPD za proizvodnju iste količine proteina zahteva 44% manje šećera i radi 88% brže u poređenju sa izvornim sojem.
Istraživači su sproveli simulacije proizvodnje FCPD u šest zemalja sa različitim energetskim strukturama. U poređenju sa proizvodnjom piletine u Kini, proizvodnja mio-proteina iz FCPD zahteva do 70% manje zemljišta i smanjuje rizik zagađenja slatkih voda za oko 78%.
Promene su izvedene koristeći CRISPR tehnologiju kao alat za precizno uklanjanje gena. Autori naglašavaju da, iako su rezultati obećavajući, neophodna su dodatna ispitivanja bezbednosti, dugoročna procena uticaja i razvoj odgovarajućih politika kako bi se tehnologija odgovorno primenila u industriji alternativnih proteina.
„Uz odgovarajuće politike za podsticanje razvoja CRISPR tehnologije u ćelijskoj poljoprivredi i dublju verifikaciju bezbednosti, naša strategija ima potencijal da se proširi i na druge modele proizvodnje alternativnih proteina,” naveli su istraživači.
Pomozite nam da budemo bolji.
