Belgija Koči Predlog EU Da Zapleni Zamrznuta Ruska Sredstva Zbog Straha Od Odmazde

Nemački kancelar Friedrich Merz i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen vode intenzivne razgovore sa belgijskim vlastima o sudbini milijardi evra ruskih sredstava koja su zamrznuta u Belgiji.

Prema podacima belgijske vlade, u Euroclearu, finansijskoj instituciji sa sedištem u Briselu, nalazi se najmanje 197 milijardi € (približno 224 milijarde USD) ruskih sredstava pod sankcijama. Evropska komisija predlaže da se deo tih sredstava prenese u paket pomoći Ukrajini vredan oko 165 milijardi € (približno 190 milijardi USD) za pokrivanje budžetskih potreba i finansiranje ratnih troškova.

Belgijski premijer Bart De Wever otvoreno je izrazio zabrinutost da bi zaplena mogla biti protumačena kao čin neprijateljstva i izazvati rusku odmazdu usmerenu ka Belgiji. Zbog toga traži pravne i finansijske garancije od ostalih članica EU pre nego što podrži plan.

U retkoj i oštroj objavi na platformi X, Dmitrij Medvedev, zamenik šefa Ruske bezbednosne komisije i bivši predsednik Rusije, zapretio je da bi eventualna zaplena mogla predstavljati casus belli:

"Ako luda EU ukrade zamrznuta ruska sredstva za 'kredit za reparacije', to možemo smatrati casus bellijem sa svim relevantnim implikacijama za Brisel i kompanije."

Predstavnici Evropske komisije tvrde da su predviđene zaštitne mere koje bi umanjile rizik za države članice i finansijske institucije. Ipak, Belgija i Euroclear traže dodatne garancije da ne bi ostali usamljeni u slučaju pravnih ili diplomatskih posledica.

Von der Leyen je nakon sastanka sa Merzom i De Weverom na X napisala da je "Belgijska specifična situacija u vezi sa korišćenjem zamrznutih ruskih sredstava neosporna i da mora biti rešena tako da sve evropske države snose isti rizik" te da će razgovori biti nastavljeni u cilju postizanja konsenzusa pred sastanak Evropskog saveta zakazan za 18. decembar.

Merz je ocenio da su zabrinutosti Belgije legitimne i da im treba posvetiti pažnju, ali je naglasio važnost brze odluke s obzirom na procenu da bi Ukrajina mogla ostati bez sredstava za ratne potrebe već u aprilu naredne godine.

Rizici iz "sive zone"

Robert Kremzner, analitičar New Lines Institute-a i stručnjak za ruske metode "sivog zonog" delovanja, upozorava da bi Rusija mogla odgovoriti nizom hibridnih i prikrivenih operacija koje ne dostižu prag otvorenog rata, ali nanose štetu i stvaraju pritisak.

Među mogućim metodama Kremzner navodi:

• informacione i dezinformacione kampanje,
• sajber-napade,
• mešanje u izbore,
• lažno pozicioniranje GPS signala i napade na infrastrukturu (npr. presecanje podmorskih kablova),
• ekonomsku i regulatornu odmazdu, kao i izolovane napade poput požara i atentata.

Evropska komisija bi, ukoliko Belgija ostane protiv, mogla razmotriti korišćenje izuzetnih ovlašćenja prema članu 122 Ugovora o funkcionisanju EU, što bi omogućilo odlučivanje većinom glasova umesto jednoglasnosti.

Evropski lideri imaju kratak rok za odluku: lideri EU sastaju se 18. decembra, dok procene ukazuju da bi Ukrajina mogla ostati bez sredstava za vojne i budžetske potrebe u aprilu naredne godine.

Belgijska vlada i Euroclear nisu dali javne dodatne komentare do objave ovog teksta.