U Briselu se vodi sporna rasprava o tome da li nazive poput „burger“ i „kobasica“ treba rezervisati isključivo za mesne proizvode. Poslanici EP su u oktobru podržali takav predlog, a sada 27 država članica pregovara o konačnoj verziji. Protivnici (nemački trgovci, BEUC, javne ličnosti poput Paula McCartneyja) upozoravaju na ograničavanje izbora i već postojeć zaštitu potrošača, dok stočari i grupe poput Interbev tvrde da trenutne oznake zbunjuju kupce.
U Briselu Se Raspravlja: Da Li Nazivi „Burger“ i „Kobasica“ Treba Da Budu Rezervisani Za Meso?
Države članice EU i poslanici raspravljaju o tome da li nazive poput „burger“ i „kobasica“ treba rezervisati isključivo za proizvode koji sadrže meso. Predlog koji su u oktobru podržali poslanici Evropskog parlamenta sada je predmet razgovora između 27 država članica i pregovarača Parlamenta u okviru šireg paketa mera za zaštitu poljoprivrede.
Šta je u pitanju?
Predlog predviđa listu naziva koji bi bili rezervisani za mesne proizvode. Zagovornici izmene tvrde da bi to sprečilo konfuziju potrošača i zaštitilo prepoznatljivost mesa, dok protivnici upozoravaju da bi takva ograničenja ograničila tržište biljnih alternativa i zbunila potrošače koji već razumeju razliku između proizvoda.
Ko su akteri i kakvi su argumenti?
Protiv predloga: Trgovci hrane u Nemačkoj — najvećem evropskom tržištu za biljne alternative — ekološke organizacije i zaštitnici potrošača ističu da postojeća pravila već štite potrošače i da zabrana termina može ograničiti izbor i inovacije. Među istaknutim javnim protivnicima je i Paul McCartney, koji je potpisao pismo izvršnoj vlasti EU protiv ograničenja.
„Pozivamo vas da ne usvajate ova ograničenja, jer smo duboko zabrinuti zbog njihovog mogućeg globalnog uticaja.“ — pismo potpisano među ostalima i od Paula McCartneyja
Za predlog: Predstavnici stočarske industrije, uključujući francusku grupu Interbev, tvrde da nazivi koji oponašaju meso mogu zbuniti potrošače i potkopati prepoznatljivost mesnih proizvoda. Mnogi stočari smatraju da biljne alternative predstavljaju dodatni pritisak na već izazovan sektor.
Kontekst i posledice
Potrošnja biljnih alternativa u EU porasla je petostruko od 2011. godine, navodi potrošačka organizacija BEUC; rast potražnje podstakle su brige o dobrobiti životinja, emisijama gasova staklene bašte i zdravstveni razlozi. Ovo nije prvi pokušaj regulisanja naziva: Francuska je 2024. donela sličnu zabranu koja je potom poništena u januaru nakon presude Suda EU, a raniji predlog je odbijen 2020. godine.
Politička dinamika se promenila nakon izbora 2024. godine, kada su desne stranke ostvarile dobitke i zbližile se sa poljoprivrednim sektorom. Ipak, i među tim snagama nema jedinstvenog stava — lider centra desnice Manfred Weber izjavio je da ovaj predlog „uopšte nije prioritet“.
Šta dalje?
Zvaničnici upozoravaju da će verovatno biti potrebni dodatni krugovi pregovora pre nego što se postigne kompromis. Ishod će uticati na trgovinu, tržište biljnih proizvoda i komunikaciju prema potrošačima u celoj EU.
Pomozite nam da budemo bolji.
