Zemljina kora krije „zlatni“ vodonik: potencijal za stotine hiljada godina energije

Otkrivanje i nova istraživanja sugerišu da se velike količine prirodnog vodonika nalaze u Zemljinoj kori — resurs koji bi mogao značajno uticati na energetiku i industriju ako se isplati eksploatisati.

Godine 1987. radnik je zapalio cigaretu kraj novog bunara u selu Bourakebougou u Maliju i izazvao eksploziju u bunaru — incident koji je kasnije objasnjen kao isparavanje zapaljivih oblaka prirodnog vodonika iz podzemnog rezervoara. Nakon što je bunar ponovo otvoren 2011. od strane kompanije koja je kasnije postala Hydroma, od 2012. selo koristi električnu energiju iz tog vodonika.

Zašto je to važno

Prirodni vodonik (nazvan i „zlatni“ vodonik) može da proizvodi električnu energiju u gorivnim ćelijama bez emisije ugljen-dioksida pri sagorevanju — jedini nusproizvodi su voda i toplotа. Dosadašnja industrijska proizvodnja vodonika uglavnom se oslanja na prirodni gas ("sivi" vodonik), što godišnje emituje oko 1 milijardu tona CO2, ili oko 2,4% globalnih emisija.

Koliko vodonika ima pod zemljom?

Nove procene su zapanjujuće: revizija Chris Ballentinea i saradnika sugeriše da je kontinentalna kora proizvela dovoljno vodonika u poslednjih milijardu godina da zadovolji današnje potrebe narednih ~170.000 godina. Tim Geoffreya Ellisa iz 2024. procenio je ukupne zalihe planete na približno 6,2 biliona tona (5,6 biliona metričkih tona) vodonika — oko 26× više od poznatih rezervi nafte. Istraživači napominju da bi samo 2% tih zaliha, ako je pristupačno, moglo zameniti fosilna goriva na oko 200 godina.

Kako nastaje i nakuplja se prirodni vodonik

Vodonik nastaje u kori kroz nekoliko procesa: hidratacija/serpenitizacija gvožđem bogatih stena (npr. bazalt, gabro), radioliza vode usled raspada uranijuma i torijuma u granitima, i reakcije pod uticajem toplote iz plašta. Dok su naučnici ranije verovali da vodonik ne može da se akumulira zbog svoje lakoće i reaktivnosti, primer iz Malija i novija istraživanja pokazuju da se vodonik ipak može zarobiti u rezervoarima pod odgovarajućim uslovima.

Šest ključnih geoloških uslova za rezervoare vodonika

• Obilje podzemne vode — voda je neophodna za hemijske reakcije koje stvaraju vodonik.
• Vodonik-proizvodeće stene — gvožđem bogate stene (bazalt, gabro) ili stene bogate uranijumom/torijumom.
• Visoke temperature — približno 250–300 °C omogućavaju brze reakcije.
• Rezervoarne stene — porozni ili jako fragmentisani slojevi koji mogu skladištiti gas.
• Nepropusna brtva — sloj (npr. šejl ili so) koji sprečava migraciju i gubitak vodonika.
• Minimalna mikrobiološka aktivnost — jer mikrobi mogu konzumirati vodonik.

Mapiranje i stimulisana proizvodnja

U januaru 2025. objavljena je prva mapa potencijalnih rezervoara u kontinentalnim SAD, izrađena na osnovu gravitacionih i magnetnih podataka. Kompanije i istraživači već buše istražne bunare, posebno duž Midcontinent Rift-a i u područjima sa ophiolitima (npr. Oman).

„Stimulirana proizvodnja“ eksperimentiše sa ubrizgavanjem vode u koru kako bi se pojačale hidratacione reakcije ili radioliza — pristup koji sve više dobija podršku industrije nakon početnih skepticizma.

Mogućnosti i izazovi

Prirodni vodonik ima potencijal da smanji emisije u rudarstvu, proizvodnji đubriva, industriji i energetici — naročito ako se nađu velike, pristupačne rezerve blizu potrošača. Međutim, postoje ekonomske i logističke prepreke: mnoge zalihe su duboko ispod površine ili daleko od potrošačkih centara, a troškovi transporta i izgradnje postrojenja mogu obeshrabriti eksploataciju.

Stručnjaci naglašavaju da prirodni vodonik ne predstavlja jedinstveno rešenje klimatske krize, već jednu od više strategija za smanjenje emisija i dekarbonizaciju industrije.

Zaključak: Otkrića iz Bourakebougoua otvorila su novu oblast istraživanja i ulaganja — prirodni vodonik. Ako geološki i ekonomski uslovi budu povoljni, ovaj „zlatni“ gas mogao bi postati važan deo energetske tranzicije.