Ukrajina razmatra povlačenje trupa iz Donjecka i Luganska kao deo predloga za mirovni sporazum, pod uslovom da Rusija uzvrati povlačenjem. Predlog koji uključuje ideju o "slobodnom ekonomskom pojasu" u Donjecku izazvao je oštre reakcije, a Volodimir Zelenski je odbacio jednostrane teritorijalne ustupke bez podrške naroda. Evropa traži pravne i materijalne garancije, dok Rusija zahteva šira bezbednosna rešenja. U Parizu će se razmatrati različiti planovi i kontra-predlozi koji bi mogli oblikovati eventualni prekid vatre.
Povlačenje Trupa Iz Donbasa? Ukrajina Razmatra Kompromis Uz 'Uzvraćeno' Povlačenje Rusije I Kontroverzni 'Ekonomski Pojas'
Under the compromise deal, Ukraine’s troops would withdraw from the Donetsk region and Russian forces would not enter the territory
Ukrajina razmatra mogućnost povlačenja svojih snaga iz istočnih regiona Donbasa kao deo predloga za mirovni dogovor, pod uslovom da Rusija uzvrati istom merom. Predlog je u centru rasprava pred sastanke između ukrajinskih, evropskih i američkih zvaničnika u Parizu.
Šta se predlaže
Prema razmatranom kompromisu, ukrajinske snage bi se povukle iz delova Donjecka i Luganska kako bi se formirala označena demilitarizovana zona. Ključno je da bi povlačenje trebalo biti recipročno: Ukrajina očekuje da se ruske snage povuku iz iste zone ili da se obavežu da neće ostati i da neće zauzeti povučene položaje.
Volodymyr Zelensky posted a picture from talks on Wednesday, saying he held a ‘productive discussion’ with Scott Bessent, Jared Kushner and Larry Fink
Kontroverze i političke reakcije
Predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da nema ovlašćenja da jednostrano ustupi teritoriju i da neće donositi odluke protiv volje ukrajinskog naroda. Ipak, dao je instrukciju pregovaračima da konstruktivno razmotre američke predloge umesto da ih unapred odbace.
„Vide se ukrajinske snage kako napuštaju teritoriju Donjecke oblasti, a navodni kompromis je da ruske snage ne ulaze na tu teritoriju... koju oni već nazivaju 'slobodnom ekonomskom zonom'”, rekao je Zelenski.
U izveštajima se pominje da je bivši američki predsednik Donald Trump predložio formiranje takozvanog slobodnog ekonomskog pojasa u Donjecku, što su mnogi ukrajinski zvaničnici ocenili kao neprihvatljivo. Pored toga, prema američkom planu Rusija navodno ne bi bila obavezna da se povuče iz južnih regiona Hersona i Zaporožja, što dodatno komplikuje pregovore.
Vladimir Putin and a senior commander Denis Pirogov at a meeting on Thursday to discuss the “special military operation” in Ukraine - Gavriil GRIGOROV/AFP
Međunarodni odgovor i pripreme za Paris
Evropski lideri traže da svaki prekid vatre bude praćen snažnim pravnim i materijalnim garancijama. Nemački političar Friedrich Merz (lider CDU) rekao je da pitanje teritorijalnih ustupaka može odlučiti samo ukrajinsko rukovodstvo i narod. Merz je takođe naglasio potrebu da Evropa ima veću ulogu u pregovorima i da bude uključena u dogovore sa SAD.
U Parizu će se, prema očekivanjima, razmatrati i kontra-predlozi koje su pripremili evropski i ukrajinski zvaničnici. Sastanku će prisustvovati predstavnici SAD, EU, Ukrajine i vojni zvaničnici, među kojima je i najviši general NATO-a Alex Grynkewich.
Russian soldiers laid claim to the city of Pokrovsk in the Donetsk region earlier this month - Russian Defense Ministry Press Service
Pritisci i raniji planovi
Američki izaslanik Steve Witkoff navodno je forsirao ideju da Ukrajina napravi teritorijalne ustupke po cenu mira. Raniji 28-tačkast plan, koji su navodno sastavili Witkoff i visoki ruski zvaničnik, predlagao je demilitarizovanu zonu koja bi, kako je izneto u nekim verzijama, bila međunarodno priznana kao teritorija Ruske Federacije — predlog koji je Zelenski odbacio kao opasan i neprihvatljiv.
Ukrajinski kontra-predlog predviđa da demilitarizovana zona ostane međunarodno priznata kao ukrajinska teritorija, uz obostrano povlačenje snaga i jasne garancije kako bi se sprečilo da ta zona postane odskočna daska za novu agresiju.
A quarter of Donetsk is still under Ukrainian control - Anatolii Stepanov/Reuters
Stav Rusije
„Evropljani govore samo o tome da nateraju Amerikance da Ukrajini daju bezbednosne garancije, dok ignorišu sve ruske bezbednosne interese”, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergey Lavrov, dodajući da bezbednosne garancije „ne mogu biti ograničene samo na Ukrajinu”.
Do sada nema jasnih naznaka da je Moskva spremna na ozbiljan kompromis koji bi doveo do trajnog prekida vatre.
Ključna pitanja u narednim pregovorima
- Kako jasno definisati granice demilitarizovane zone i šta će se smatrati „recipročnim” povlačenjem;
- Koje pravne i sigurnosne garancije će pratiti prekid vatre i da li će one biti jasno zabeležene u pisanom obliku;
- Da li će međunarodno priznanje teritorija favorizovati jednu stranu i kako to utiče na dugoročnu bezbednost;
- Uloga Evrope i NATO-a u garantovanju sporazuma i mogućim sankcijama ukoliko dogovor ne bude poštovan.
Pregovori u Parizu obećavaju da će biti teški i kontroverzni. Dok pojedini akteri pozivaju na brže rešenje sukoba, ukrajinski lideri i saveznici ističu da svaki sporazum mora imati trajne garancije i podršku naroda kako ne bi doveo do još većeg rizika po suverenitet Ukrajine.
Pomozite nam da budemo bolji.
