Istraživači su upotrebili dva virusna tragača, uključujući genetski modifikovani virus besnilom, da mapiraju kako psilocibin utiče na mozak miševa. Psilocibin je oslabila povratne petlje u spoljašnjem korteksu povezane sa negativnim razmišljanjem i povećala povezanost čulno-motoričkih krugova. Metod omogućava mapiranje promena širom mozga, ali ima ograničenja, uključujući mogućnost nesinaptičkog širenja virusa i razlike između mišjeg i ljudskog mozga.
Virus Besnilom Pomaže Mapiranju Kako Psilocibin Menja Mozak
Lead image: Saska RF / Shutterstock
Psilocibin, psihoaktivna supstanca iz psihodeličnih pečuraka, predmet je intenzivnog interesovanja naučnika zbog potencijala u lečenju depresije. Ipak, tačan način na koji ovaj molekul kratkoročno preoblikuje mozak još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Nova studija koristi virusne tragače kako bi detaljnije mapirala neuronske promene izazvane psilocibinom u mozgu miševa.
Istraživači iz Kine, Hong Konga i Sjedinjenih Država kombinovali su primenu psilocibina sa naprednim virusnim tehnikama za mapiranje nervnih krugova. Tim je upotrebio dva vrste virusnih tragača, među kojima je bio i genetski modifikovani, oslabljen virus besnilom sposoban za širenje preko sinapsi do odabranih neurona. Iskorišćavajući sposobnost ovog virusa da „preskače“ sinapse, naučnici su mogli da prate kako se mreže u mozgu reorganizuju nakon izlaganja psilocibinu.
„Ovo zapravo posmatra promene širom celog mozga,“ rekao je Alex Kwan, biomedicinski inženjer sa Cornell University i koautor studije. „To je skala na kojoj do sada nismo radili. Često se fokusiramo na manji deo neuronskog sklopa.“
Prema nalazima, psilocibin deluje na dva ključna načina: oslabljuje povratne (feedback) petlje u spoljašnjem korteksu koje su povezane sa održavanjem negativnog razmišljanja, i istovremeno pojačava povezanost neuronskih krugova koji prevode čulne informacije u motoričke odgovore. Istraživanje tako ukazuje na široke, sistemske promene u ukupnoj povezanosti mozga, a ne samo lokalne efekte.
Autori studije naglašavaju i važna ograničenja: virusni tragači ponekad mogu da se prošire i nesinaptičkim putem, što može otežati interpretaciju tačnih puteva povezivanja. Takođe, mišji mozak se značajno razlikuje od ljudskog, pa se rezultati ne mogu direktno preslikati na ljude bez dodatnih istraživanja. Studija je objavljena u časopisu Cell.
Iako su potrebna dalja istraživanja, ovakav pristup daje vredne smernice o tome kako psilocibin menja moždane mreže i može pomoći u razvoju novih terapeutskih pristupa za poremećaje raspoloženja.
Pomozite nam da budemo bolji.
