U kontrolisanom kliničkom slučaju, 80-godišnja pacijentkinja sa dugogodišnjim Alchajmerom privremeno je povratila govor, pamćenje i neke svakodnevne funkcije nakon 5 g psilocibinskih pečuraka, sa dodatnim poboljšanjima posle manje, 3 g doze. Promene su se javile otprilike 19 sati nakon prve doze, ali su bile privremenog karaktera. Autori naglašavaju da je reč o jednom slučaju i da ne postoji dokaz da psilocibin leči Alchajmerovu bolest; potrebna su dalja, pažljivo kontrolisana istraživanja.
Klinički slučaj: Psilocibin Privremeno Povratio Govor i Pamćenje Kod 80-Godišnje Pacijentkinje Sa Uznapredovalim Alchajmerom
(Dreamstime)
U nadziranom kliničkom okruženju zabeležen je neobičan slučaj u kojem je 80-godišnja žena sa uznapredovalom Alchajmerovom bolešću doživela privremeni povratak govora, pamćenja i funkcionalnih sposobnosti nakon primene psilocibinskih pečuraka.
Detalji slučaja
Pacijentkinja je živela sa dijagnozom Alchajmera oko deceniju i imala je izrazit funkcionalni pad tokom poslednjih pet godina. Pre intervencije bila je zavisna od negovatelja za kretanje i svakodnevne aktivnosti, komunikaciju je svedela na jednosložne odgovore, a takođe je imala hroničnu urinaru inkontinenciju.
U studiji objavljenoj u Frontiers in Neuroscience, žena je u kontrolisanom okruženju primila prvu dozu od 5 grama psilocibinskih pečuraka. Odmah nakon primene javila se akutna reakcija — uznemirenost, obilno znojenje i produženo stanje nalik dubokom snu. Otprilike 19 sati nakon doze, pacijentkinja je neočekivano počela spontano da govori u autobiografskim rečenicama i prisećala se događaja o kojima nije mogla da govori godinama.
Promene u narednim danima
Tokom narednih dana i nedelja zabeleženi su dodatni pomaci: povratak kontrole nad bešikom, poboljšano hodanje, sposobnost samostalnog oblačenja, veća socijalna i emotivna reaktivnost, prepoznavanje članova porodice i prisećanje ličnih sećanja. Nakon oko mesec dana, pacijentkinja je primila drugu, manju dozu od 3 grama, nakon koje su istraživači zabeležili dalja poboljšanja u govoru, smislu za humor i pokretljivosti.
Ograničenja i tumačenje
Iako su promene drastične i intrigantne, autori studije i nezavisni stručnjaci upozoravaju da se radi o pojedinačnom slučaju. Ne postoji dokaz uzročnosti između psilocibina i poboljšanja, niti osnova da se zaključuje da je osnovna neurodegenerativna bolest povučena. Istraživači sugerišu mogućnost da uznapredovala degeneracija mozga ostavlja određeni „rezidualni funkcionalni kapacitet“ koji se ponekad može privremeno aktivirati u posebnim okolnostima.
Bezbednosna upozorenja
Starije osobe sa demencijom mogu biti posebno ranjive na neželjene efekte psihodelika, uključujući akutnu uznemirenost, konfuziju, kardiovaskularne promene i rizik od padova. Psilocibin ne treba koristiti izvan ovlašćenih i medicinski nadziranih kliničkih ispitivanja ili tretmana.
Zaključak: Slučaj otvara pitanje koliko funkcionalnih sposobnosti može ostati „skriveno“ u mozgu osoba sa uznapredovalom demencijom i da li se one ponekad mogu privremeno osloboditi. Međutim, potrebna su rigorozna, kontrolisana istraživanja da bi se procenili sigurnost, ponovljivost i eventualna terapijska vrednost psilocibina kod Alchajmerove bolesti.
Pomozite nam da budemo bolji.
