Nova studija pokazuje da se strukturne promene u mozgu povezane sa alchajmerom mogu pojaviti najmanje sedam godina pre nego što amiloidni plakovi postanu vidljivi na PET snimcima. Istraživanje je zasnovano na skoro dvodecenijskom praćenju kognitivno zdravih učesnika sa ponovljenim MRI snimanjima, pri čemu su kod kasnijih nosilaca plakova primećene ranije merljive promene. Nalazi sugerišu da je vremenski prozor za dijagnostiku i potencijalnu intervenciju širi nego što se ranije smatralo i podstiču potragu za dodatnim biomarkerima i terapijskim ciljevima.
Novo istraživanje: Alchajmerova bolest može početi najmanje 7 godina pre nego što to pokažu skeneri
A stock image shows a doctor examining MRI images of patients.
Novo istraživanje ukazuje da se strukturne promene u mozgu povezane sa alchajmerovom bolešću mogu pojaviti znatno pre nego što ih registruju trenutne metode snimanja. Prethodno se kao najraniji detektabilan znak smatrao izgled amiloidnih plakova na amyloid‑PET skenovima, ali sada naučnici navode da promene vidljive na MRI snimcima mogu nastupiti godinama ranije.
Studija je pratila kognitivno zdrave starije osobe bez znakova oštećenja pamćenja ili mišljenja. Učesnici su imali ponovljene MRI kontrole tokom skoro dve decenije. Tokom perioda praćenja, neki od učesnika su kasnije pokazali pojavu amiloidnih plakova na PET‑u, dok drugi nisu.
Istraživači su odredili tačku u kojoj su plakovi prvi put bili detektabilni na PET snimcima, a potom analizirali MRI skenove iz prethodnih 10 godina. Kod osoba koje su kasnije razvile plakove uočen je pad kortikalne debljine i druge merljive strukturne promene u mozgu godinama pre nego što su plakovi postali vidljivi na PET‑u.
Prema autorima, te promene su se javile najmanje sedam godina pre detekcije visokih nivoa amiloida, što predstavlja najraniji dosad opisan signal na slikama povezan s Alchajmerom. Rad je objavljen u časopisu Nature Neuroscience (2026).
Moguća objašnjenja i implikacije
Istraživači navode dve glavne mogućnosti koje objašnjavaju nalaze. Prva je da biološki procesi koji dovode do Alchajmerove bolesti već utiču na mozak pre nego što amiloidni plakovi postanu detektabilni; ti procesi mogu doprinositi formiranju plakova ili pratiti veoma rane, još nevidljive promene. Druga mogućnost je da nezavisni mehanizmi — na primer upala, promene u imunitetu, vaskularne promene ili poremećaji glimfatnog sistema — pokreću strukturne promene pre početka amiloidne akumulacije.
Dr Lucy Hooper, privatni opšti lekar i suosnivačica Coyne Medical, naglasila je da rezultati proširuju vremenski prozor u kojem bi preventiva ili intervencije mogle biti korisne: „Ako se bolest razvija decenijama, prozor za sprečavanje ili odlaganje simptoma je duži.“
Autori rada i komentatori takođe ukazuju na rastuću ulogu biomarkera u krvi i cerebrospinalnoj tečnosti. Primer je plazma p‑tau217, koji se već koristi kao klinički pomoćni test za bržu dijagnostiku Alchajmerove bolesti, ali nije nepogrešiv zbog mogućih lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata.
Ovi nalazi imaju praktične implikacije: ranija detekcija strukturnih promena može uticati na to kada i kako primenjujemo dijagnostičke testove i terapije, a takođe otvara vrata traženju terapeutskih meta izvan samih amiloidnih plakova — npr. mere usmerene na upalu, metabolizam ili glimfatni sistem.
Reference: James M. Roe, et al. Cortical Thickness Changes Precede High Levels Of Amyloid By At Least 7 Years. Nature Neuroscience, 2026; DOI: 10.1038/s41593-026-02363-4
Pomozite nam da budemo bolji.
