Pregled u časopisu The Lancet analizira dokaze da se amiloid‑beta proteini povezani sa Alchajmerom mogu preneti putem transfuzija krvi. Studije iz 2015., 2016. i 2018. ukazuju na prenosivost amiloidne patologije kroz medicinske procedure, a velika skandinavska studija iz 2023. povezuje transfuzije sa povećanim rizikom od ponovljenih moždanih krvarenja. Autori pozivaju na veće epidemiološke studije, praćenje rizičnih pacijenata i razvoj testova biomarkera kako bi se procenili i smanjili potencijalni rizici.
Može Li Se Alchajmer Preneti Transfuzijom Krvi? Novi Pregled Istraživanja
(TAO EDGE/iStock/Getty Images)
U novom pregledu objavljenom u časopisu The Lancet istraživači procenjuju dokaze o mogućoj prenosivosti amiloid‑beta proteina putem transfuzija krvi i krvnih proizvoda — i šta to može značiti za bezbednost pacijenata.
Šta pokazuju dosadašnja istraživanja?
Ideja da bi amiloid‑beta, protein povezan sa Alchajmerovom bolešću, mogao imati prionu slična svojstva nije nova. Studije iz 2015. i 2016. dale su prve indikacije iz kliničke prakse da se amiloidna patologija može preneti kroz medicinske procedure. Dalja istraživanja iz 2018. sugerisala su da kontaminirani hirurški instrumenti mogu prenositi štetne forme proteina između pacijenata, na sličan način kao što prioni indukuju pogrešno presavijanje zdravih proteina.
Blood transfusions could potentially transmit the seeds of Alzheimer's disease, researchers suggest. (Sezeryadigar/Getty Images Signature/Canva)
Za rizik povezan sa transfuzijama ključna je velika skandinavska studija iz 2023. koja je pratila više miliona ljudi i pokazala da su primaoci krvi od davalaca koji su kasnije razvili intrakerebralne hemoragije imali povećanu verovatnoću ponovljenih moždanih krvarenja godinama kasnije. Pošto su spontana krvarenja tipična za cerebralnu amiloidnu angiopatiju (CAA) — stanje povezano sa amiloid‑beta, ali odvojeno od Alchajmera — autori predlažu da su „incipijentni semeni“ amiloid‑beta mogli biti prisutni u krvi davalaca i preneti na primaoce.
"Transfuzije krvi su važne i spašavaju živote," kaže neurolog John Collinge (University College London). "Ipak, važno je temeljno ispitati i male potencijalne rizike kako bismo osigurali maksimalnu bezbednost."
Koliko je realan rizik?
Istraživači ističu da trenutni dokazi još ne dokazuju da transfuzije direktno izazivaju Alchajmerovu bolest, već ukazuju na mogućnost prenosa patoloških oblika amiloid‑beta ili povezanih stanja poput CAA. Zbog ograničenja postojećih studija i retkosti događaja, ne može se još kvantifikovati stvarni rizik.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Preporučene mere i dalje istraživanje
Autori pregleda predlažu nekoliko koraka: velike epidemiološke analize (slične skandinavskoj studiji), pojačano praćenje pacijenata koji često primaju transfuzije, i razvoj testova biomarkera krvi koji bi identifikovali davaoce sa mogućim amiloidnim „semenima“. Takođe naglašavaju važnost transparentnosti prema javnosti i učenja iz istorijskih grešaka, poput istrage o zaraženoj krvi u Velikoj Britaniji.
Zaključak
Postoje opravdane sumnje i naučne indicije da amiloid‑beta patološki oblici mogu biti prenosivi u nekim medicinskim uslovima, ali dokazi o direktnom prenosu Alchajmerove bolesti putem transfuzije krvi nisu konačni. Potrebne su dobro dizajnirane, velike studije i razvoj senzitivnih testova kako bi se rizici bolje razumeli i, po potrebi, smanjili — pri čemu bi trebalo sačuvati poverenje javnosti u bezbednost transfuzija.
Objavljeno u: The Lancet.
Pomozite nam da budemo bolji.
